Вести

У Немачкој… нестао  “идеализам Европе“(1)

за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 15.07.2010

+++

У напису “Српска елита потпуно је изгубљена пред новом конфигурацијом Балкана“, Синиша Лепојевић, врло разложно констатује на основу све учесталијих званичних и полузваничних наговештаја, “да би ЕУ могла зауставити своје ширење закључно са Хрватском“ што “потврђују старе сумње да би на Западном Балкану – у неком новом међународном поретку – поново могла бити успостављена нека врста границе“; да је “у Немачкој очигледно нестао “идеализам Европе“ и да “Немачка више нема илузија и жели да у актуелној кризи сачува своје интересе и заштити пре свега себе; да је “Немачка покренула разговоре о новом устројству ЕУ иако још нема ни годину дана како је на снази Лисабонски уговор, који је требало да значи будућност Европе“; да се “многе земље, укључујући и Велику Британију, противе променама Лисабона и другачијем устројству Уније“, али да “изгледа да су немачке идеје такве да неке од тих земаља не могу ни да утичу на њих“; и да “ако се само део тих немачких идеја оствари, то би значило да – Бугарска, Румунија и Грчка – не би више биле у (немачкој) Унији.“(2)

Дакле… нормална питања би пре свега била – по који то пут је у Немачкој наводно нестао “идеализам Европе“ – на шта је одговор више него јасан – затим, која је то “Српска елита“ која је “потпуно изгубљена пред новом конфигурацијом Балкана“ – на шта је одговор такође више него нејасан – и, што је вероватно најважније, како то да је из рекламиране опште униформисане балансираности братства и јединства ЕУ – сада одједанпут Немачка искочила да по трећи пут кроји нове границе Европе и нову конфигурацију Балкана…
Међутим…

ЕУ моћних – и ЕУ немоћних!

…међутим, занимација овог сочињенија није злокоба понављања историје – не – занимација овог сочињенија је способност да се чини Правда:

Да су упркос униформисаном глобалистичком шарлатанству и покварењаштву наметнутом од стране такозване међународне заједнице – озбиљна земља, и озбиљан народ – ипак способни за – озбиљну Правду.
Потсетимо се зато како је у Немачкој одједанпут дошло до “нестанка идеализма“ за “Европу“ – како је дошло до тога да Немачка смера “нову конфигурацију граница на Балкану“ – како је дошло чак до дрске помисли стварања двеју ЕУ:

ЕУ моћних – и ЕУ немоћних?

Јер… “нова конфигурација граница“ јесте разграничење моћних од немоћних – и као и увек до сада – јесте заправо подређивање немоћних под моћне, зар не?
Зар та претња, чак и као сама помисао… зар то није дрски расизам?

Иако занимација овог сочињенија заиста није питање шта је заиста довело до тога – нити расправа да ни Гаврило Принцип нити Србија нису заиста били стварни узрочник Првог светског рата – ипак… баш због онога што јесте занимација овог сочињенија – формулишимо једноставно питање:

Ко је довео до свега овога?

И… веровали или не, до свега овога – бар из илузорне површне перспективе – довела је Грчка:
У нашој пријатељској Грчкој дошло је до финасијског колапса – и без да анализирамо да ли је Грчка смишљено доведена у финасијски колапс или није – Немачка се распомамила против Грчке, супродстављајући се кредитима и другим видовима финансијске помоћи који би свакако средили ситуацију… поготово што се непријатна ситуација не одиграва на футбалском терену него у братству и јединству ЕУ.

То је наводно разлог…
Грчка је значи, исто као и Гаврило Принцип, па чак исто као и Слободан Миошевић – искоришћена као жртвено јагње за Злокобу које се већ дуго спрема и којој се већ дуго стреми… као што је давно искоришћена Србија – сада је за жртвено јагње искоришћена Грчка.

Одједанпут – нема милости!
Из тога произилази врло логично питање:
Према коме нема милости?

Некад није било милости према православној Србији!
Данас нема милости према православној Грчкој!
Зар то није заједнички именитељ?
Ја сматрам да јесте.

Али… чак ни то није стварна занимација овог сочињенија:
Стварна занимација овог сочињенија је да је Грчка као земља, и Грци као народ – иако су члан и ЕУ-а, и НАТО-а – и иако су и као држава и као народ под истом опресијом униформисаног глобалистичког шарлатанства наметнутог од такозване међународне заједнице – под истом опресијом као и Србија – и иако су чак тренутно под директном немилостивом претњом захуктале немачке машинерије – да су Грчка и Грци показали упркос свему наведеном – да су ипак један озбиљан народ и једна озбиљна држава!
Чиме су Грчка и Грци то исказали?

Тиме што су упркос свим недаћама исказали да су способни да се озбиљно баве Правдом:

“Грчка: Нема изручења! Виловски на слободи!“(3)

“Врховни суд Грчке“, највиши суд у Грчкој, такозвани „аеропаг“, са седиштем у Атини – “одбио је 13 јула 2010. године захтев Србије за екстрадицију бившег архимандрита Симеона Виловског“, саопштивши “да нису испуњени услови за изручење Виловског Србији, и укинуо му екстрадициони притвор у којем је провео више од месец дана чекајући коначну одлуку суда“(4), јер је “Првостепени суд у Солуну првобитно прихватио захтев Србије да Виловски буде изручен Србији, али је Врховни суд, одлучујући по његовој жалби – одлучио да нема места изручењу“(5), и “Симеон Виловски је пуштен на слободу“.(6)

Међутим, у Србији је “међународна потерница за бившим архимандритом Виловским – и даље је на снази“!
То је потврдила за “Данас“ Душица Ристић, портпаролка Вишег суда у Београду, нагласивши да пошто “суд није добио никакав званичан допис од Министарства правде Србије у вези са одбијањем захтева за екстрадицију Виловског Србији“ – “суд сe неће о томе изјашњавати“.(7)

Иако адвокат одбране Виловског, Бранислав Тапушковић, каже да би “Министарство правде Грчке могло да се умеша и обори ову пресуду, али би то значило да се држава меша у рад суда, а ја не могу да верујем да ће се Министарство правде мешати у судске послове“(8) – ипак… свакако да би као и у Србији, Министарство правде Грчке бити немоћно пред наређењем на пример са једне од раскалашних ројал-роштиљијада у врту Џозефа Бајдена, или пред декретом немачког папе Бенедикта… којима је, обојици, “конфигурација разграничења“ Светог Римског Царства од шизматика – подједнако “света“ европска римокатоличка “мисија“ и подједнако “света“ европска расистичка опсесија… али… то није занимација овог сочињенија.

Евхаристо

Хвала Грчкој на Правди! И хвала Богу!
Јер оно што јесте заиста важно за Правду – а и за занимацију овог сочињенија – то је – да је према Тапушковићевим речима:
“Разлог зашто је суд одбацио захтев Србије за изручење Виловског“ јесте да:
“Никакви докази нису прибављени“!

Баш исто као што нису били “прибављени“:
“Ни у поступку пред Вишим судом у Београду“!(9)

У Грчкој је најезда узурпатора Православља, Вере и Православне Цркве неупоредиво организованија од најезде узурпатора у Србији – па ипак… Грчка држава и Грчки народ нису – нису попустили када је Правда у питању – нису попустили иако ће праведна одлука Суда највероватније навући гнев – али… када је Правда у питању – Грчка је доказала да се не плаши ни претњи ни последица.

А Правда Грчког Суда је доказала да “Никакви докази нису прибављени“!
Према томе – пошто “никакви докази нису прибављени“ – Правда Грчког Суда непобитно доказује да свргавање и прогонство Владике Артемија, и прогонство његовог, а и свег заиста православног свештенства и монаштва, а и прогонство српског заиста православног верништва – није Правда.
И…
…како ту своју неправду камуфлира такозвана српска црква?

“Нерасудни зилоти“

Као што су говеда маркирана жарачем – тако су узурпатори Српске Цркве маркирали Православце у Србији да су некакви “нерасудни зилоти“, да су им “глуве уши“, да су им “лоши доушници“, да су они ти који “причају и пишу свашта“, да су “нажалост, главни извор информацијa „правницима“, самопрокламованим „канонистима“ и „црквеним аналитичарима“ – “попут“ на пример “Чворовића“ и “анонимних уредника сајтова какви су „Борба за веру“, „Ихтис“, „Новинар.де“ и слични“(10) – једном речју – све су то “лажи и клевете“ које наводно “потичу из редова припадника и присталица Артемијеве парасинагоге“.(11)

Једном речју – узурпатори Српске Цркве камуфлирају своје сопствене “глуве уши“ и своје сопствене “лажи и клевете“ – оптужујући Православце Србије – да су олош.

А Православци Србије су олош наводно зато што нису “угледни теолози“ – а “угледни теолози“ су наводно једини “посвећени веома деликатној и сложеној теолошкој теми“ – Православци Србије су олош зато што су аутори “без икаквог теолошког образовања“(12) – и зато је, наводно, “прва жртва сама истина, јер су“ олошу “извор – писанија и лажи са парацрквених сајтова дотичних тужних људи у монашкој раси.“(13)

“Траги-комична прича“ траги-комичних узурпатора

Тако, сходно камуфлажи, у Србији су на једној страни верници Православци који су наводно “трагикомична прича“ – а на другој страни је, по препоруци Епископа бачког Иринеја, “угледни теолог“, бивши Епископ и бивши администратор Атанасије – који за Православце тврди да су “тужни људи“ – и то “тужни људи“ – у “монашкој раси“!

Иако “раса“ може да значи и одећу, не верујући ни реч коју искаже “угледни теолог“, смењени администратор Атанасије, постављам питање:

Зар то не значи да су “угледни“ – “раса“?

Јер… ако коза лаже рог не лаже – баш тако пише – “монашка раса“! E… па онда чик поверуј… да “угледни теолог“ Атанасије, како он каже – говори “Истину“ кад каже да је за ваљаност Синодове одлуке “довољно било и сaмо његово (Владике Артемија) порицање саборности Цркве“!(14)

То је, пристојно речено – измишљотина смењеног администратора!
И то траги-комична измишљотина јер је Владика Артемије – и увек раније, а и данас, токужом “процесирања“ овог такозваног његовог “случаја“ – инсистирао на “Саборности“ и позивао на “Саборност“ – а, на супрот тој стварној истини – “Саборност“ којом се “доушници“ кинђурe, и коју рекламирју као да је примењују – није уопште “Саборност“ – већ је на против – партијашка униформисаност “глувих“!

Зато се мора завршити речима смењеног администратора Атанасија чији је “теолошки углед“ и “теолошку истинитост“ зајемчио Епископ бачки Иринеј:

“Jер свако „слово убија, а Дух оживљује“ (Јн.6,63), како гласе речи Христове изречене у изразито евхаристијском контексту Јовановог Јеванђеља, у коме их Црква и схвата, живи, практикује и примењује“.(15)

Јер… те речи, преведене у поступке и речи “расе угледних“ – значе “слово“ које “убија“ Дух којег узурпирана Црква не “схвата“, којим узурпирана Црква не “живи“, који узурпирана Црква не “практикује“, и који узурпирана Црква не “примењује“!

А шта доказује да је тако?
Лаж узурпатора доказује Правда Грчког Суда:

Јер је та Правда одлучена на основу тога:
“Што никакви докази нису прибављени“ – баш као “ни у поступку пред Вишим судом у Београду“!(16)

Зато, на супрот траги-комичном трабуњању о “раси угледних“ – заиста верски угледан свети Николај Жички рече:
“Не идите за већином, Бог је са онима који су у праву, а не са онима који су у већини.“

И иако сам и сам маркиран као “олош православни“, дрзнућу се “неугледан“ да кажем да те речи светог Николаја заиста произилазе из значења Христовог да “свако „слово убија“ – а да “Дух оживљује“ јер “Бог је са онима који су у праву“:

И то Грчка и учини – Правду почини.
Евхаристо…

И… хвала Богу… јер Вера није трућање доушника по ашчиницама у махали.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac,com

_________________

(1) “Српска елита потпуно је изгубљена пред новом конфигурацијом Балкана“, Синиша Лепојевић, Фонд Слободан Јовановић, Београд, 09/07/10, 16:19
(2) Исто
(3) “Нема изручења, Виловски на слободи“,13/07/10, Vesti-on-line, Танјуг
(4) Исто
(5) Исто
(6) Исто
(7) “Потерница за Виловским и даље на снази“, А. Рокнић, Данас, 13/07/10
(8) Исто
(9) Исто
(10) Коментар Владике Атанасија поводом текста Зорана Чворовића објављеног у Политици од 6. маја 2010. године, СПЦ, 08/07/10, 13:08
(11) Апостазија, Коментар на “Празна поврх воде тиква“, Новинар.де, 13/07/10, 08:39
(12) Коментар Владике Атанасија поводом текста Зорана Чворовића објављеног у Политици од 6. маја 2010. године, СПЦ, 08/07/10, 13:08
(13) Исто
(14) Исто
(15) Исто
(16) “Потерница за Виловским и даље на снази“, А. Рокнић, Данас, 13/07/10

www.ravnogorskivenac.com