Вести

Nedavno su poverioci iz Svetske banke, bez imalo okolišenja, ukazali na nesposobnost i neefikasnost vladajućeg režima u Srbiji,

Piše: Ivan Ninić, 07.04.2010

+++

i pretećim tonom nagovestili stroge ekonomske sankcije te finansijske institucije prema našoj državi. Međutim, to kao da nikoga iz izvršne vlasti nije zabrinulo, niti se bilo ko osetio prozvanim.

Ako je verovati najavi Sajmona Greja, šefa Kancelarije Svetske banke u Beogradu, osim 200 miliona dolara za podršku budžetu, ova institucija tokom 2010. godine Srbiji neće odobriti nijedan investicioni zajam. I ne samo to, Grej ukazuće da će Svetska banka razmotriti da li će Srbiji smanjiti već odobrena, a neiskorišćena sredstva zajmova ili će ih u celosti dati drugim državama! Pema Grejovim rečima, Srbija treba da započne sa povlačenjem i korišćenjem ranije odobrenih zajmova, a ne da se Svetskoj banci obraća zahtevima za nove zajmove.

U tom smislu najavljeno je da će u aprilu mesecu Džejn Armitidž, direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu, posetiti Srbiju kako bi stekla uvid u način trošenja novca po odobrenim projektima. Gospođa Armitidž je neposredno pre Sajmona Greja izrazila nezadovoljstvo Svetske banke po pitanju sporosti korišćenja sredstava iz zajmova te institucije, koji iznose 850 miliona dolara, a koji se tretiraju kao investicije u domaću infrastrukturu, energetiku i poljoprivredu.

Dakle, nameće se pitanje koji su to razlozi zbog kojih režim u Srbiji nije sposoban da adekvatno i blagovremeno utroši novac koji pozajmi i zašto ga onda pozajmljuje, gurajući pritom narod i državu u dužničko ropstvo.

Politikanstvo režima bez ikakve „vizije“

Razlozi prave „politike haosa“ koja vlada u sferi zaduživanja naše države kod međunarodnih finansijskih institucija, možda se na najbolji način mogu sagledati objašnjenjem Gorana Radosavljevića, savetnik potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića (DS):

„Mi se zadužimo na projektnu ideju, a kada se novac odobri i uradimo projekat, ispostavi se da ne može sve da ide kako se zamislilo. Zbog takvog odnosa, zadužujemo se za svašta, a kasnije se ispostavi da nam nešto i ne treba. Međutim, ključni problemi su česti izbori i promene vlasti pa jedan ministar misli da je nešto važno i potrebno, a onda sledeći misli drugačije. Dešava se da novi čak i ne zna da postoji odobreni kredit“.

Za razliku od Đelićevog savetnika, čije reči ilustruju tezu da „demokratski“ režim u Srbiji nema jasno definisane strateške ciljeve ekonomskog razvoja i investicionog ulaganja, „stručnjaci“ iz stranke G17 plus, za nijansu drugačije definišu ovu problematiku: „Tačno je da u prethodnom periodu nismo koristili sva sredstva koja su nam bila na raspolaganju, zato što nemamo dovoljan potencijal kadrova ni na lokalnom, a ni na centralnom nivou“, kaže Verica Kalanović (G17 plus), ministarka za NIP.

Dakle, ministarka Kalanović na jedan indirektan način potvrđuje činjenicu da aktuelni režim kadrovski nije sposoban da se „nosi“ s realizacijom projekata koji se finansiraju novcem iz kredita. Uprkos tome, ministarka Kalanović ne daje objašnjenja šta u izvršnoj i lokalnoj vlasti rade silni „eksperti“ iz stranke G17 plus, zašto režim „paušalno“ zadužuje državu, i na kraju krajeva, ko snosi odgovornost za takvu, nepromišljenu politiku!

Ukoliko se ova problematika posmatra na praktičan način, onda je najbolje citirati izjavu Sajmona Greja, prvog čoveka Svetske banke u Beogradu. Grej kaže da Srbija „godišnje iskoristi tek 10 odsto raspoloživih sredstava“, tj. kreditnih pozajmica koje su ugovorene i odobrene od strane Svetske banke: „To praktično znači da projekti koji se obično završavaju za četiri godine, ovde traju dvostruko duže“, ocenjuje Grej.

Kako bi potkrepila svoje tvrdnje o nesposobnosti aktuelnog, „demokratskog“ režima u Srbiji da efikasno upravlja finansiranjem ugovorenih i odobrenih projekata, Svetska banka koristi jedan od reprezentativnih primera. Reč je o projektu obnove sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, a za šta se naša država kod Svetske banke 2005. godine, zadužila sa čak 17,7 miliona evra! Od ove kreditne sume, do januara 2010. godine, povučeno je svega 4 miliona evra, dok od novijeg dela kredita koji iznosi 36,8 miliona evra, nije povučen ni jedan jedini evro.

Plaća li država „penale“ zbog nepovlačenja sredstava ili ne?

Ono što je svakako najviše zabrinjavajuće, kada se govori o neefikasnom korišćenju kredita, koje su srpske vlasti zadužile kod Svetske banke, jeste dilema da li građani Srbije i država Srbija ima dodatni „trošak“ zbog toga. Drugim rečima, nameće se opravdano pitanje da li se iz državnog budžeta plaćaju tzv. „kazneni penali“ zbog nepovlačenja (nekorišćenja) ugovorenih i ratifikovanih kreditnih sredstava! Odgovor na ovo pitanje, autor je pokušao da sazna u nadležnom Ministarstvu finansija. Do kakvih podataka je došao?

Na pitanje da li je država proteklih devet godina plaćala kaznene penale Svetskoj banci ili bilo kojoj drugoj međunarodnoj finansijskoj instituciji, u Ministarstvu finansija tako nešto negiraju: „U ugovorima o kreditima koje država zaključuje nije predviđeno plaćanje penala i kazni za ugovorena, a nepovučena sredstva, tako da verovatno takvih plaćanja nije bilo. Takvih plaćanja svakako nije bilo u 2009. godini“, navodi se u zvaničnom odgovoru koji je autor dobio od Ministarstva finansija. U istom odgovoru objašnjavaju i to da se „kamata plaća isključivo na sredstva u korišćenju, a nikada na nepovučena sredstva, tako da ni Republika Srbija ne plaća kamatu na nepovučena sredstva ni po jednom kreditu“!? I pored činjenice da je autor Ministarstvu finansija, uz postavljena pitanja, priložio i informaciju iz medija koja potvrđuje suprotno, da Srbija ipak plaća kaznene penale, nadležni u toj instituciju su ostali pri stavu da se penali ne plaćaju.

Prema pisanju lista „Blic“ naša država je 2004. godine od Svetske banke dobila kredit od 25 miliona evra za Fond PIO i to pod „povoljnim“ uslovima. Kredit će se otplaćivati bez ikakve kamate, sa grejs periodom od čak 10 godina. Međutim, kako ni dve godine po odobravanju ovog kredita, ni jedan jedini dinar nije povučen, naša država je morala da plati neverovatnih 75.000 evra kaznenih penala. Dakle, u konkretnom slučaju neko laže! Ili je informacija „Blica“ netačna, ili u Ministarstvu finansija skrivaju činjenicu da je naša država Svetskoj banci platila kaznene penale!?

Kako EBRD zarađuje u Srbiji…

Za razliku od Svetske banke, gde domaća javnost ne zna da li i koliko godišnje plaćamo na ime kaznenih penala, situacija sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) znatno je drugačija. Praksa ove međunarodne institucije je da u ugovore o zaključenim kreditima sa korisnicima kredita obavezno unese i klauzulu koja se tiče naplate tzv. „provizije“ na odobreni, a neiskorišćeni deo kreditnih sredstava. Ova provizija („commitment fee“) koju zajmodavac, odnosno EBRD naplaćuje korisniku kredita, obično se kreće u rasponu od 0,25 do 0,5 odsto godišnje na saldo neiskorišćenih kreditnih sredstava i obračunava se tromesečno ili šestomesečno. A nezavisno od spomenute provizije, zajmoprimci plaćaju zajmodavcu (EBRD) i redovnu kamatnu stopu na odobreni kredit, koja je bliže definisana ugovorom.

U tom smislu, s obzirom na to da u Ministarstvu finansija kategorički tvrde i odgovaraju da Srbija nije plaćala penale međunarodnim finansijskim institucijama, između ostalog ni EBRD, autor je odgovor potražio na drugoj adresi. Prema podacima zatraženim i dobijenim iz Sekretarijata za finansije Grada Beograda , proizilazi da je u periodu od 21. 1. 2002. godine, zaključno sa 21. 1. 2010. godine, na ime kaznenih penala, tzv. „provizije“, iz gradskog budžeta EBRD isplaćeno neverovatnih 2.387.166 evra! Reč je o kaznenim penalima zbog nekorišćenja kreditnih sredstava iz dva zajma koje je „demokratska“ gradska vlast uzela od EBRD. To je zajam u iznosu od 60 miliona evra za investicije u rekonstrukciju gradske infrastrukture i zajam u iznosu od 69,6 miliona evra, za radove na izgradnji mosta Čukarica-Novi Beograd, preko Save.

Visoka cena nerada gradske vlasti

Iz dostupne dokumentacije proizilazi da je od 21. februara 2002. godine gradska vlast na svakih šest meseci, na račun EBRD uplaćivala kaznene penale koji su dostizali cifru od oko 150.000 evra. Tako je, samo po osnovu prvog zajma, zaključno sa 21. januarom 2010. godine, izvršeno čak 17 šestomesečnih uplata, a što ukupno, kad se podvuče crta, iznosi 1.461.490,47 evra! Po osnovu drugog zajma, od 21.7.2006. godine, izvršeno je 8 šestomesečnih uplata koje su dostizale i do 172.000 evra, dok zbir uplata penala na drugi zajam iznosi 925.675,53 evra! Primera radi, samo je 21. januara 2010. godine, po osnovu kaznenih penala za drugi zajam, EBRD je iz džepa Beograđana uzela 93.287,55 evra! Dakle, kada se za poslednjih osam godina saberu troškovi isplaćene provizije po osnovu oba zajma, proizilazi da je, iz budžeta Grada Beograda, plaćeno neverovatnih 2.387.166 evra u korist EBRD!!!

Tabela prikazuje datume i iznose plaćenih penala (kamata) zbog nekorišćenja ugovorenih i odobrenih sredstava između Grada Beograda i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD):

Jasno je da su zbog nesposobne i neodgovorne gradske vlasti Beograđani morali da plate ovaj astronomski „harač“ EBRD. A pravo je pitanje u šta je sve ovaj novac mogao da se uloži? Primera radi, moglo je da se kupi oko 70 jednosobnih stanova u Beogradu za socijalno ugrožene kategorije stanovništva ili da se sagrade 2 dečija obdaništa. U najsiromašnijoj Beloj Palanci, gde je prosek plate 13.932 dinara, od ovog novca bi oko 17.000 ljudi moglo da primi po jednu mesečnu platu. Uprkos tome gradska vlast je pokazala da joj je milije, da bez ikakvih projekata, planova i strategija ugovori zajmove, a zatim plati penale svojim poveriocima u EBRD, nego da novac usmeri u poboljšanje životnog standarda građana Srbije.

Zbog toga i dalje ostaje otvoreno pitanje: Koliko je država ukupno potrošila novca na plaćanje tzv. „penala“ međunarodnim finansijskim institucijama od 2001. godine do danas!?

Ivan Ninić,07.04.2010

(1)Blic, 18.1.2009.
(2)Ekonomist, br.490, 9.10.2009.
(3)Blic, 27.10.2009.
(4)Tanjug, 18.1.2010.
(5)B92, 7.10.2009.
(6)Politika, 19.1.2010.
(7)Ministarstvo finansija, br.4-00-134/2009, 13.1.2010.
(8)Blic, 18.1.2009.
(9)I.Ninić, Revizija demokratije, SRS, Beograd 2009, str.206.
(10)Sekretarijat za finansija Grada Beograda, br.031-13/2010, 5.1.2010. i br.031-119, 23.2.2010.
(11)Ugovor br.4-1036/2001-IO, 27.8.2001.
(12)Ugovor br.4-1221/06, 19.6.2006.