Вести

Analiza onoga što se događa u poslednje vreme oko Kosova omogućava da se izvede zaključak kako se razrada scenarija za gušenje srpskog otpora obavlja na širem nivou, a ne samo na Kosovu.

31.01.2010,
+++

Plan albanskih separatista Kosova da, uz podršku SAD i Evropske unije, uguše srpski otpor na severu pokrajine poprima sve realnije obrise. Izjave vlasti Prištine i zaoštrene međunarodne diskusije o kosovskom problemu omogućavaju nam ne samo da izvedemo zaključak da albanski ekstremisti planiraju oružanu operaciju nego i da predstavimo mogući razvoj događaja, raspodelu uloga, a i da ocenimo stepen međunarodne podrške koja je obećana premijeru Kosova Hašimu Tačiju i drugim bivšim glavešinama terorističke Oslobodilačke vojske Kosova

Otvoreno zasedanje Saveta bezbednosti UN o Kosovu, održano 22. januara, obeleženo je usijanjem strasti bez presedana. Prvi put od vremena diskusija iz leta 2007. godine – kada je Rusiji pošlo za rukom da ospori rezoluciju o priznavanju nezavisnosti Kosova razrađenu na Zapadu na osnovu plana specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija – pozicije strana su sasvim jasno iskristalisane. Vodeće države kao da govore različitim jezicima. Ako su generalni sekretar UN Ban Ki Mun, SAD i zapadnoevropske zemlje, koje su ga podržale, pozvali – citiramo izveštaj generalnog sekretara – na „fleksibilnost u radu na određivanju načina delovanja u pogledu učešća Kosova u regionalnim i međunarodnim mehanizmima i forumima“, Rusija i Srbija su u tome videli istiskivanje UN sa Kosova i legitimizovanje nezavisnog statusa pokrajine.

TAČIJEVA NAJAVA

Međutim, u centru javnih diskusija prvi put se našao takozvani plan za „konačno rešenje pitanja Severnog Kosova“, pripreman u Prištini. O tom planu je nekoliko dana pre zasedanja govorio premijer Hašim Tači, koji je izjavio da se taj plan priprema uz učešće međunarodnih predstavnika i da mu je cilj „jačanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti Kosova“. Ova 2010. godina trebalo bi da bude „godina konsolidacije kosovske države“, obećao je Tači. Među osnovnim zadacima u planu je predviđena likvidacija srpskih organa vlasti i uprave, stvorenih u Kosovskoj Mitrovici i srpskim opštinama koje gravitiraju ovom gradu na osnovu izbora koji su održani maja 2008. godine u skladu sa zakonodavstvom Srbije. Osim na srpske predstavničke organe, glavni udarac će biti usmeren protiv srpskih policijskih organa i carinskih službi, koje danas koliko-toliko kontrolišu saobraćaj preko administrativne granice Kosova sa ostatkom Srbije.

Natovske snage KFOR, razmeštene na Kosovu, pružaju Albancima oružanu podršku. Prema raspoloživim informacijama, to pitanje je principijelno rešeno tokom ranije posete Prištini komandanta južnog krila NATO u Evropi američkog admirala Marka Ficdžeralda. Posle pregovora sa kosovskim rukovodstvom i komandom snaga KFOR, on je organe vlasti kosovskih Srba označio kao…“Opasnost po bezbednost“ Kosova. „Sva kršenja rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN mi tretiramo kao opasnost po bezbednost. Pošto paralelne strukture vlasti nisu prihvatljive po toj rezoluciji, mi izražavamo zabrinutost“, podvukao je admiral.

Posebna pažnja u planu Prištine poklonjena je međunarodnom pokrivanju pripremane operacije. Taj zadatak je stavljen u nadležnost SAD i Evropske unije. Amerikanci bi trebalo da blokiraju pokušaje Srbije i Rusije da usvoje rezoluciju u Savetu bezbednosti UN. Od Brisela se, pak, traži da još više pooštri pritisak na rukovodstvo Srbije kako bi odustalo od podrške kosovskim Srbima i zatvorilo administrativnu granicu sa Kosovom za srpske dobrovoljce.

Što se tiče vremena izvođenja operacije, ona može biti realizovana već u aprilu. To će se dogoditi posle objavljivanja rasplinutog savetodavnog mišljenja o statusu Kosova u Međunarodnom sudu UN u Hagu i stvaranja „opštine Mitrovica“na severu pokrajine. U njenom rukovodstvu će biti angažovani Albanci i manji broj Srba koji pristanu da sarađuju sa Prištinom.

Poznat po svojoj prozapadnoj orijentaciji, predsednik Srbije Boris Tadić je u svom izlaganju povodom antisrpskog plana Prištine, NATO i EU bio veoma oprezan. On je izjavio da „konačno rešenje pitanja Severnog Kosova, razrađeno u Prištini, ne nosi ništa dobro onima koji tamo žive“. Još otvorenije se i žešće izrazio prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije u UN Igor Ščerbak. „Mi smatramo da bi u sadašnjoj složenoj situaciji trebalo odlučno presecati pokušaje – ma od koga oni dolazili – promovisanja štetnih koncepcija za Kosovo, koje ne samo da na najgrublji način krše rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244 nego i provociraju napetost u pokrajini i destabilizuju situaciju“.

U razrađeni plan, prema raspoloživim informacijama, umešali su prste ne samo članovi kosovske vlade nego i rukovodilac Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu Piter Fejt, koji je takođe na čelu kosovske misije Evropske unije. Ta je kancelarija, otvorena u proleće 2008. godine – odmah posle samoproglašenja nezavisnosti Kosova i njegovog priznavanja u SAD i vodećim zemljama članicama EU. U sastav tog organa, koji nije predviđen ni u kom dokumentu UN, ulaze predstavnici 14 država EU i NATO, a među njima je i Švajcarska, koja se bavi praktičnom realizacijom „Ahtisarijevog plana“ na Kosovu, koji je razrađen u briselskim koridorima, ali nije odobren u Savetu bezbednosti UN.

GUŠENjE SRPSKOG OTPORA

Zanimljivo je da zastupnik Kosova na zasedanju Saveta bezbednosti UN ministar inostranih poslova u separatističkoj vladi Skender Hiseni u svom izlaganju uopšte nije komentarisao plan za Severno Kosovo. A kada se pojavio pred novinarima, on je uvijeno saopštio da Misija Evropske unije na Kosovu i Međunarodna civilna kancelarija „ne promovišu nikakvu vrstu „konačnog rešenja pitanja Severnog Kosova“.

Analiza onoga što se događa u poslednje vreme oko Kosova omogućava da se izvede zaključak kako se razrada scenarija za gušenje srpskog otpora obavlja na širem nivou, a ne samo na Kosovu. Po svojim osnovnim parametrima (nezadrživa oružana operacija uz podršku pseudomirovnih snaga NATO i EU, njena međunarodna političko-diplomatska logistika, korišćenje marionetske administracije), plan za „konačno rešenje pitanja Severnog Kosova“ korespondira sa onim scenariom koji je predsednik Gruzije Mihail Sakašvili razradio za vojnu operaciju protiv Južne Osetije avgusta 2008. godine. Čak je cilj oba dokumenta sličan: kod Sakašvilija on je formulisan kao „uspostavljanje ustavne jurisdikcije“.

A još ranije – u avgustu 1995. godine – sličan scenario isproban je na krajinskim Srbima. Hrvatska je na njih uputila regularnu armiju, a SAD i Evropska unija su dali političku logistiku. Uostalom, tada se ona pokazala suvišnom, pošto ni vlasti Jugoslavije ni rukovodstvo Rusije nisu realno stali iza Republike Srpske Krajine, koja se gušila u krvi. Tadašnjeg jugoslovenskog lidera Slobodana Miloševića tada je više brinulo da, zajedno sa međunarodnim posrednicima, sa srpske političke scene ukloni Radovana Karadžića i Ratka Mladića, koje je on bez osnova smatrao glavnim i najopasnijim konkurentima. Što se Moskve tiče, Balkan tada nije bio u sferi njenog naročitog interesovanja, i Moskva je ispoljavala tek delimično interesovanje samo za smirivanje u Bosni.

Kako će se razvijati događaji ovog puta – veoma je teško reći. Jer, osim kosovskog, na mapi novih balkanskih ratova moguće je pojavljivanje bosanskog fronta, isto tako važnog za Srbe, pravoslavlje i Rusiju. Njegovo otvaranje već je obećao predsednik Hrvatske Stipe Mesić, koji odlazi sa svoje funkcije 18. februara. On je izjavio da hrvatska armija treba da izvede vojnu operaciju protiv bosanske Republike Srpske ako ona sprovede referendum o samoopredelenju po kosovskom obrascu.

извор: http://nacionalniinformator.net/?p=1876