Вести

Недоказана Сребреница – “изгласана“! Доказани комунистички злочини – “неизгласани“!

за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 10.08.2009

+++

Из написа специјалног дописника из Подгорице, Новице Ђурића, под насловом “Црногорско “кречење“ историје, сазнајемо, прво:

“Након четворочасовне расправе, Црногорски парламент је 8. јула ове године, усвојио декларацију којом се осуђују злочини почињени у Сребреници 1995. године.“

И друго:

“Скупштински Одбор за људска права одбио je и скупштини предложио да не усвоји амандман Нове српске којим се предлаже осуда, како наводе, “комунистичких режима и свих злочина учињених након Другог светског рата на тлу бивше Југославије“.“ (Новица Ђурић, Подгорица, 09/07/09, http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Crnogorsko-krecenje-istorije.sr.html)

“Kречење“ Историје – “Kречење“ Ума!

Оба ова поступка су наводно “демократски“!

“Демократски“ су зато што су донети “изгласавањем“. Зато што их је “изгласало“ легално “изабрано“ управно тело. Зато што се о једној од одлука расправљало свих четири сата…

И “изгласавање“ недоказане Сребренице, и “неизгласавање“ доказаних комунистичких злочина, и четворочасовна “демократија“ – проистекли су de facto из злочиначког “кречења историје“ наметнутог крајем Другог светског рата.
“Кречење“ историје наметнуто је зато да би се на основу “официјелно установљене“ лажне историјске платформе – успостављене постављањем на власт комунстичке диктатуре – управо наставила усташка мржња Срба.

Међутим, стварни циљ ове давне злочиначке обмане – био је да у наше доба – систематским “закречењем“ нашег ума – припреми платформу Западноевропској мржњи коју диригује Ватикан – да коначно ликвидира интегритет Срба као нације, идентитет Србије као државе – што је прекопотребно да би се коначно ликвидирао интегритет и идентитет Православља као таквог.

Данас је врло јасан и коначни циљ ове историјске обмане:

Затрти и чак и сећање да је и једно и друго икада уопште постојало.

Та злочиначка обмана постигнута је наметањем опште “официјелне деформације“ Истине и Правде после завршетка Другог светског рата.

“Официјелна деформација“ постигнута је бруталним сакривањем Истине, и још бруталнијијим озваничењем Лажи, Фалсификата и Клевета – којима је присилно прекројен стварни циљ Другог светског рата:

Равноправност Правде за Све Народе – која је била циљ Другог светског рата – наметнута “официјелна деформација“ преиначила је у “Дупле Стандарде“.

Неморалност наметнутих “oфицијелних“ “Дуплих Стандарда“ наметнула је обмањивачку “надри-правду“.
“Надри-правда“ је искључива привилегија оних који се “официјелно“ сматрају “политички коректним“.

Међутим, пошто се “политички коректним“ “официјелно“ сматрају искључиво некадашњи сарадници окупатора и оданост њихових наследника злочиначким циљевима који су у рату били наводно побеђени – испоставља се да је карактер целокупне данашње ујдурме ове обмане Морала – произашле из здружене нацистичко-савезничке завере – расистичко-клерикална Западно европска Мржња.

Целокупна српска прошлост, и целокупна прошлост Православља – и то не само прошлост српског Православља и Светосавља – већ целокупна прошлост Православља – што значи целокупна прошлост и садашњост Правог Слављења Хришћанства и правог Веровања у Бога – обе те историјски чињеничне прошлости и садашњости, које су, укључујући и српско Православље и Светосавље, биле кључне за Морални Развој цивилизације – подређене су обмањивачком пропагандистичком клеветничком ревизионизму – заснованом на бестидној манипулацији лажима.
А пошто та огромна Пропагандна Кампања сервира Лаж и Обману као “официјелне“ – исто као што је сахрањена и Правда – сахрањени су и Истина – и сахрањен је и Протест у име Истине.

У оквиру те огромне кампање, осим историјских фалсификата, и осим ефикасног подређивања цивилизације под глобалистичку деформацију – и то деформацију која је de facto поражена у Другом светском рату – у свим узгредним, наводно “официјелним“ пропагандистичким наративима – који су сви лансирани из истих центара, са истом сврхом, и истим циљем – обмањивачки се пропагира да је Ватикан наводно “искључиво“ – и наводно некакво “једино“ Хришћанство.

Тиме је принудно збрисана безпоговорна историјска чињеница да је Ватикан самовољно иступио из Хришћанства.
Збрисана је из нашег ума чињеница да је Ватикан самовољно иступио из Хришћанства – зато да би несметано наставио своју Свејерес.

Грандиозна Пропагандна Манипулација

Исто као што је Ватикан рекламерски проглашен за “једино“ и “искључиво“ Хришћанство, тако је и надмена традиција наводно Светог Римског Царства – истински оличена у нашим временима наводно пораженим апсолутизмом аустроугарског Царства, и наводно пораженим расизмом Нацизма – наметнута “официјелно“ – а заправо рекламерски – као некакво “искључиво“ цивилизацијско, хришћанско и морално наслеђе.
Доследно тим општим деформацијама, на почетку поменуто “демократско“ “парламентарно изгласавање“ и “неизгласавање“, иако произилази из данашњих локалних лажи – униформисано је истим расизмом, истом неморалношћу, и истим рекламерством – у корист циља оште завере – јер је локално “кречење историје“ само један од беочуга Грандиозне Пропагандне Манипулације.

Најшокантнији скорашњи примери су крволочно антисрпско и антиправославно растурање бивше Југославије – искључиво у корист сарадника нацистичких окупатора и њихових потомака; бомбардовање Србије и босанских Срба; одузимање Косова од Србије; “озваничење“ измишљања непостојеће албанско-византолошке “косовске прошлости“ – да би се чак и из сећања збрисало српско историјско, религиозно и куртулорошко национално и религиозно наслеђе, и истовремено и сећање на постојање Правог Славља; и такође проглашење Косова Црном Гором; узурпација српског језика; узурпација српске државе и анулација права на суверенитет те државе; и најзад… узурпација Православља и Светопсавља Српске Цркве…

Иако је бесмислено набрајати оно што сви знају, важно је нагласити да је обмана започета по завршетку Другог светског рата – доцније, по завршетку такозваног “Хладног рата“ – брутално и муњевито фокусирана само на један искључиви циљ – на:

Рушење стварног Веровања у Бога.

Reichskonkordat

Једна од античких мистерија – о којима нас учи историјски запис, који је неодговорно и злонамерно од историјског записа проглашен у “митологију“ – у овом случају у Сумерску митологију – јесте – због чега су се пра-древни Анунаки највише двоумили око тога колико дуго ће човек – памтити?

Своју тврдњу да је “искључиво Хришћанство“ Ватикан заснова баш на тој чињеници – да је Ватикан наводно једини који наводно зна – зато што је Ватикан наводно једини који памти… а чак и комунистичка диктатура је засновала своју “искључивост“ на истој чињеници – па и Нацизам… и најзад, “искључивост“ данашње “политичке исправности“ заснована је на истом – “искључиво“ глобализам зна истину, правду, морал! А већ древни историјски запис, да поновим, злонамерно деформисан у “митологију“, громадни опус митова обједињених у античкој грчкој “Илијади“ и “Одисеји“ говори нам кроз Тројанског коња заправо о паду сећања и претварању истине у “официјелну политички коректну“ деформацију… што се у стварности и догодило јер је тај пад био заиста брутални глобализам Римског Царства…

Међутим, највероватниј је одговор на античку мистерију данашња Диктатура над историјом.
Основна ствар постигнута Диктатуром над историјом јесте de facto онеспособљавање да се о историји мисли као о протоку живе материје који нам расветљава догађаје повезивањем условљавања садашњости са прошлошћу јасним исказивањима Истине због чега Историја као таква и постоји, и то још од најранијих времена.

На пример, запитајмо се, зашто би папа Eugenio Pacelli потписао 1933. године Конкордат између Римокатоличке Цркве и Нацизма?

Те године су већ били апсолутно јасни расистички циљеви Нацизма. Тада ужасно решење Јеврејског питања још није било истакнуто онолико колико се данас истиче, али, без обзира на данашње девијације, фанатизам нацистичког расизма као циља против којег ће се заиста водити Други светски рат – био је већ тада апсолутно јасан!

Да ли је папа, зато што је представник Бога на земљи, или зато што је непогрешив исто као и Господ, или зато што је исто непорочан – да ли је због тога потписао конкордат са најмрачнијим делиријумом усмереним против Богољубља и Човекољубља?

Заправо… у питању је нешто сасвим друго:

Reichskonkordat је неопозиви доказ да Ватикан – није никаква “сестринска црква“.
Reichskonkordat је неопозиви доказ да Ватикан – није нити црква уопште.

Reichskonkordat је неопозиви доказ да је Ватикан Установа која под маском хришћанства – деформише Хришћанство.

Да наше размишљање није деформисано Диктатуром над историјом, онда би се без по муке закључило да је деформација Хришћанства – под обмањивачком рекламерском маском бављења хришћанством – била суштина такозване Западне Европе још од завођења такозваног Светог Римског царства – којим су, упркос громогласним императорима и војсковођама, доминирали на дужу стазу заправо једни те исти фарисеји и Установа Ватикан – са увек истим и непромењеним мрачним циљем деформације цивилизације!

Да би се то постигло, било је неопходно претворити Цркву – под маском “језгра“ Вере – у “језгро“ свемоћне Институције!
Зашто?

Разлог је увек један те исти:

Зато да би се ликвидирало Веровање у Бога.

“Чувајте Православље.То је најважније у животу“

“Погледајте, у почетку су римокатолици покренули питање о црквама-сестрама. А сада се већ говори о Православној Цркви као кћери римокатоличке цркве. Морамо да памтимо, да се римски папа налази ван Цркве. Немогуће је говорити о његовом првенству, јер је то једнако издаји Православља.“ (Итервјуу главног уредника “Руске линије“ са Владиком, др Артемијем“, Svetosavlje.org, 05/07/09)

Од безброј духовничких, верских, православних – и храбрих и поштених ставова Владике Артемија – цитирана тврдња, насловљена његовим речима – “Чувајте Православље. То је најважније у животу“ – открива не само Владикину неизмерну духовну дубину и мудрост појимања суштине Вере – већ је такође и карактеристика суштине данас наметнуте обмане у којој се налазимо и ми, Срби, и ми, људска бића, па чак и цивилизација и будућност човека као такве.

Ту нашу данашњу суштину карактеришу и речи Светог Владике Николаја Велимировића, у односу на покушај Ватикана да у предратној Југославији наметне такозвани Конкордат православним Србима, које цитирам из изванредне студије Бошка Обрадовића:

Иако “није желео заоштравање сукоба, али је био неодступан у одбрани црквено-народних интереса“ Николај је рекао “не памтим оволику узрујаност у народу, оволику жучност“, и “немојте мислити да је овако страшно незадовољство у народу створено агитацијом свештеника“ – не, “окружава нас нека језива атмосфера“!
Данас је атмосфера још језивија.

Зато, оно што вели Владика Николај – грми и данас:

“Сачувајте себе од моралне и политичке смрти“!

Све то Владика Николај каже у телеграму “којим преклиње Стојадиновића да “скида зло са дневног реда“ – а под “Злом“ подразумева наравно Конкордат:

“После премлаћивања народа код Саборне цркве у Београду…“

После премлаћивања “српских владика и свештеника, када се моле Богу за свог болесног Патријарха…“

Те речи Владикине биле су пре усташког злочина.
Те речи Владикине биле су пре комунистичког злочина.
Те речи Владикине биле су пре данашње окупације.
Те речи Владикине биле су пре данашње издаје Цркве.

“А замислите како би римски Папа потресао цео свет, да је један српски жандарм ударио католичког бискупа“! (Бошко Обрадовић, “A шта Срби партијаши мисле – сукоб Цркве и државе“, IV део, http://www.dverisrpske.com/tekst/174161, 10/07/09.)

Како би “римски папа потресао ceo свет“?

Свети Николај говори баш о тој Огромној Пропагандној Кампањи Мржње Православља – баш о Огромној Двомиленијумској Обмани рекламерства да је Ватикан искључиво Хришћанство!

А данас, да се понови, Владика Артемије каже:

“Mорамо да памтимо, да се римски папа налази ван Цркве“!

Зато је “немогуће говорити о његовом првенству“!
Зато “јер је то једнако издаји Православља.“

И тако и јесте… јер је јуче Свети Николај рекао тадашњем министру просвете:

“У Конкордату уопште није реч о помоћи нашим (локалним) католицима“! Конкордат је “учвршћивање папске власти на Балкану“!

Свети Ноколај био је толико огорчен да “извесно време није ни долазио на заседања СА Сабора, сматрајући да се увреда нанета Светосавској Цркви не сме багателисати“.

Јуче и данас стварни пастири Вере кажу исто:

Данашње “багателисање“ Православља јесте “Издаја“ Православља!

Даванашње речи Светог Николаја Жичког:

“Буди човек, макар не био министар“ (Исто) – данас су итекако актуелне – буди Православац, макар не био Владика – веруј у Бога, макар не био Митрополит!

Исто као јуче, данас, приликом давања сагласности, коју му злуради замерају, да упркос свог правденодобног противљења прими у оквир своје Епископије косовске манастире које су наводно поправили исти злочинци који су их срушили – Владика Артемије каже:

“Овде сам зато што морам,али своје мишљење не мењам“

Овде је зато што мора… али своје мишљење – не мења.

Мудрост Владикине мисли је да смо сви ми смо овде зато што морамо – али, као и Владика – не морамо због тога да мењамо наше мишљење.

И Исус је био тамо где је “морао да буде“ – али “своје мишљење није променио“.
И Хришћанство је одувек тамо где је “морало да буде“ – али није “променило своје мишљење“.
И Свети Сава је био тамо где је “морао да буде“ – али “своје мишљење није променио“.
И они набијени на колац, и они спаљени, и оне мајке којима су деца камама чупана из утробе, и они којима су очи биле ископаване док су рецитовали народне песме – “своје мишљење нису променили“!

“Нису своје мишљење променили“ због шарлатана.

“Нису променили“ своју Веру без обзира да ли је кама била папина или Павелићева, османлијска или нацистичка, аустроугарска или Титова, Холбрукова или Бајденова; без обзира да ли је будак био Будаков, Тадићев, или Черчилов…

Нити су своју веру променили за шарлатанове марципане, без обзира да ли им је “најновију Србију“ – и то супротну досадашњој наводно “затуцаној“ – нудио neuordnung Светог Римског Царства, neuordnung Царства Величанственог Сулејмана, neuordnung Хиљадугодишњег Царства Трећег Рајха, Титов, Крцунов или Бајденов neuordnung, или neuordnung ЕУ Царства Слободних Виза.

Али… вратимо се на јуче–данас, на Владике Николаја и Артемија:
Зашто се нису променили?

Нису се променили зато што се није променило наше Веровање у Бога.
Зато се нису променили.

Данас… у нас: Фарисеји, Понтије Пилат и Свето Римско Царство

“Данас у Србији живи психичка криза и психичко обољење.“ (“Парада тамног морала “беле нације“ уз подршку министарства, З.Д., Новинар.де, 01/08/09)

“Србијом данас влада популација која се пред светом “стиди“ што потиче из земље којом је некада владао машинбравар.“ (Исто)

Огромна је мудрост у овим цитатима искрене Православке:

Не народ, не Срби – него некакав ерзац-надомјестак који је искрчкан од њихове интелигенције и прозван – “популација“ – “стиди“ се пред светом што више нису онаква поносна “популација“ каква су били за вријеме чувене “владавине машинбравара“ – стиде се што им некаква пробуђена “национална заосталост“ ремети понос на “психичку кризу и психичко обољење“!

Горњи закључак је управо суштина културолошког и моралног пада предвођеног рушењем интелигенције и здравог расуђивања.

Увек је било наклоњених сребрењацима.
Увек је било Фарисеја.
Увек је било падавичара.
Било их је око Понтија Пилата, и око Константина.

Данас им је перјаница Јосиф из Делавера, којег су узурпатори Цркве крунисали за некаквог “лажног малог царића“ Јосифа Дечанског.

Као јуче, тако данас, сребрњаци промовишу провинцијске падавичаре у некакве “официјелне“ епопејичне фарисеје – епопејичне попут Јуде, епопејичне попут “херојчине“ машинбравара…

А фарисеји… по обичају староставном, фарисеји себе промовишу у “официјелне“ суђаје “официјелног“ Усуда.
“Некадашњи “боеми“ улице данас седе у српском парламенту“, и као и у Вашингтону, “украшавају се државним и министарским фотељама“, и као у америчкој провинцијској државици Делавер, “због те алавости Србија је данас без радних места и радног учинка.“ (Исто)

Срж приче о нашем данашњем културолошком паду, предвођеног падом интелигенције, падом у “популацију“ – причу започету громогласним “демократским“ и још громогласнијим “парламентарним“ “кречењем историје“ – јесте смрт нашег схватања.

“Распни га, распни!“

Нама су незнане речи изговорене 1979. године у Грачаници.
И то у Грачаници на Седам језера, у Грачаници у америчкој држави Илинои, далекој Грачаници, али можда косовскијој од косовске:

“Осудили су га и деградирали, пљуваљли и понижавали, оцрнили пред целим светом лажним оптужбама и подметањима, измишљеним од плаћених комунистичких агената, и навели много добронамерних и невиних да им поверују, и да им се придруже у повицима: “Распни га, распни“.“ (Његово преосвештенство Иринеј Ковачевић, Опроштајни говор на погребу Владике Дионисија)

“Распни га, распни“!

Није то арлаукање на суђењу Дражи – то је арлаукање против Владике Дионисија.
Нису то арлаукање Централног комитета – то је арлаукање Патријаршије и Верске комисије.

“Без икаквог суда и суђења“ “Пресуда изречена против свију нас!“

Рече то Владика Иринеј Ковачевић на погребу Владике Дионисија:

“Пресуда диктирана од безбожника, а изречена против владике Дионисија, то је пресуда изречена против свију нас. Без икаквог суда и суђења, рашчињени су групно наши свештеници, хиљаде невине дечице српске и осталих српских душа лишени су крштења, причешћа, погреба и других благодатних светих тајни. (Исто)

Већ 1979. године узурпатори наше Цркве наставили су пост-машинобраварску пошаст над нашим Веровањем у Бога:
“Неморал иде испред глади, неморал иде испред угашених радних места, неморал иде испред српске мањине на Косову, неморал иде испред угашених села, утихнулих домаћинстава, онемоћалих сенки које се још крећу по тим домаћинствима…“ (“Парада тамног морала “беле нације“ уз подршку министарства, З.Д., Новинар.де, 01/08/09)

Већ 1979. године, уместо да оздрављују нацију од неморала, узурпатори наше Цркве, изигравајући фарисејске суђаје – рашчињавају – и српским сенима, али и тек рођеним српским бебама – отимају Божију Благодат:

“Ми тврдимо да су то учинили под притиском непријатељске Верске комисије“, каже Владика Иринеј Ковачевић.

Међутим:

“Они данас тврде да то нису учинили под притиском комунистичких јаничара, већ да су слободни да чине што год хоће и како год хоће“!

Зашто?

Зато што “су себе пргласили “истином“, неприкосновеном и безгрешном.“ (Његово преосвештенство Иринеј Ковачевић, Опроштајни говор на погребу Владике Дионисија)
Нису чудне ове речи.

Ове речи су пророчке:

Ти узурпатори што себе 1979. године “прогласише “истином“, и то “неприкосновеном и безгрешном“ “папском истином“ – јер сходно “официјелној“ “политичкој коректности“, овде на земљи, после Титине, једино је “папска истина“ “неприкосновена“ и “безгрешна“ – и данас харају Свету Благодат:

На Видовдан 2009. године у Бимбруку у Канади, на прослави Дражиног дана – забранише одржавање Божије службе:

“На српскоме дану и Бимброку,
Пребољети никада не могу,
Да не беше Свете Литургије,
Таквог чуда досад било није.“
(Трипко Пешикан, “Без молитве“, nа Видовдан Јула 2009)

Рече то песник, а Парастос Дражи Михаиловићу одржан тек у три сата поподне, када су свештеници наводно успели да “стигну“ – тек у три поподне – да “стигну“ са којих то неодложних црквених послова?

“Свештенство се сада њега боји,
И вештачки око њега стоји.
Не стиди се владичиног чина,
Зато влада толико година!“
(Исто)

То песник вапије… и баш о вапају се и ради:

Ради се о парастосу.
Ради се о мирном почивању.
Ради се о Веровању у Бога:

“Почивај мирно у овом светом манастиру у којем си себе целога узидао, манастиру који си јуначки бранио од безбожних непријатеља, и од кога те у твојим пророчким речима, “нико неће моћи раставити“.“ (Његово преосвештенство Иринеј Ковачевић, Опроштајни говор на погребу Владике Дионисија)

То је Владика Иринеј 1979. године обећао сени Владике Дионисија.

Али узурпатори наше Цркве, који себе огрешише у јерес огрезлом “безгрешношћу“ “папске истине“, као крдо насрнуше на Свети манастир – кидишући шићарџијски к’о Јуда Светињу арче… баш као што вазалски крунисаше НеоЈуду у Дечанима.

А ми?

Популација к’о популација – кречимо па запишавамо.
Тако се Хришћанство не брани од Сотоне.

Часлав М. Дамјановић, 10.08.2009
www.ravnogorskivenac.com