Вести

Od onog nekad do ovog danas prošla je jedna veća decenija. Nekada su bili najbolji, najlepši, najobrazovaniji, najupućeniji, najsložniji…i…govorili su

Z.D. 09.09.2008

 +++

„NAJVEĆI PRIJATELjI SRBIJE I SRPSKOG ČOVEKA“. Valjda su zato svojoj stranci dali ime SRPSKA RADIKALNA STRANKA.

Od onog nekad do ovog danas mnogo toga se okrenulo, a čovek je ostao isti kakav je bio dok mu Darvin nije našao mesto u svojoj teoriji…sa tim čovekom isti (od onog nekad do ovog danas) ostali su i pripadnici Srpske radikalne stranke.

Šta se onda okrenulo u Srpskoj radikalnoj stranci? Desile su se promene. Prestali su da budu najbolji, najlepši, najobrazovaniji, najupućeniji, najsložniji…i…najveći prijatelji Srbije i srpskog čoveka.

Desio se raskol. Lepak je potrošio svoj rok trajanja i maske su pale sa lica. Posle toliko godina „sloge i ljubavi“, članovi SRS prvi put su videli jedni druge u pravom licu i sa pravim crtama karakterne duše. Taj susret njihovog ličnog upoznavanja bio je za njih veći stres nego što je za Srbiju bio stres dok su oni Srbiju dojili svojom patrijotskom ljubavlju. Još uvek omamljeni stresom izvlače se iz svoje stranačke jabuke na isti način kao i crv što napušta plod. Jednima drhti glas, drugima suze oči, trećima trijumf nade da se ka postolju slave penju ne silazi sa lica…više nema sloge, više obrazovanje ne igra značajnu ulogu, više upućenost ne donosi informaciju kako se izvući, kako izmanipulisati…tu jedino kao nedotaknuto da životari glumačko lice, koje sem promenjenih skupih tašni, ništa drugo na sebi promenilo nije.

Za Srbiju kao da ima nade, kao da zrači budućnosti polako probijaju debelu tminu koja je obavila naciju. Srbija kao da sme da se nada da će početi da padaju maske sa lica i drugih stranaka. Da, zaista, možda Srbija i može da se nada da će se osloboditi svojih političara.

I Jevanđelje nas uči da je Bogu sve moguće…možda nam Bog milost i pošalje, možda Srbijom konačno zavladaju Srbi, domaćini, patrijote, hrišćani…možda ponovo oživi pesma „VOSTANI SRBIJO“…???

Možda se ponovo u srpskom čoveku pojavi svest i taj srpski čovek shvati da je veličina odraslih da shvate da problemom treba vladati, a ne problem da vlada nama.
Čitaoče da li si mislio da je moja želja da pišem o Srpskoj radikalnoj stranci? Ne nije mi to želja. O njima će ovih dana dosta pričati i pisati neko drugi…ja ne moram, a i ne želim.

Oni su za mene samo jedan prolazan primer prolaznosti. Želja mi je da u njihovom primeru vidimo i naš primer verskih zbivanja. Imamo i mi srpske radikale u redovima pravoslavne vere. Nisu u Hagu, ovde su među nama, ali kao da su u Hagu…i oni, kao i lider SRS, imaju iskrivljenu sliku o pravim vrednostima (tako je bar Dr Vojislav Šešelj poverio svom nasledniku Tomislavu Nikoliću istinu o promeni svoje svesti kada ode u Hag).

Ako smo se uplašili da će njihovo reformatorsko carstvo vladati večno, da će njihova moć sugestije na neupućene, na potkupljive, biti večna, evo nam primera da je večan samo Bog, a sve ostalo prolazno.

Današnji Srbi, ovde i u rasejanju, i ja sa njima skupa, kao da smo jaganjci uličnog klanja…više nas ne biraju po starosti i ukusu „jedu nas sve redom“…više ne znamo ko „posti“, ko „mrsi“, grizu nas svi bez osvrta na verski kalendar. Skloni se tamo, skloni se ovamo, nađu te svugde, ako ne nađu tebe nađu ti porod. Ako ne ušpricaju tebe da bi zavistan od njih bio, ušpricaju ti porod.

Naši dedovi su bili sposobni opstati i u miru i na strašnom mestu bez mira. Korenili su se bosih tabana i u kamenu i u mekoj zemlji…mi danas koren našeg postojanja, pelcer našeg poroda ne možemo sačuvati ni u domu, ni na ulici, ni u crkvi…svugde oko nas su samo nekakvi „srpski radikali“.

Još juće, još nekada, Srbin je dan započinjao sa rečima „Oče naš…hleb naš nasušni daj nam danas…oprosti nam dugove naše…sačuvaj nas od lukavoga“…i tim rečima je pokretao čoveka u sebi, pokretao prirodu, pokretao moguće od nemogućeg.

Danas, možda još samo danas, Srbin dan započinje rečima „oca ti tvog…majku ti tvoju…imaću ja…ostaćeš bez toga ti“...Srbin političar dan započinje rečima „život dajem Srbiju ne dajem (kad je bankar banku dao)“…Srbski reformatori dan započinju tumačenjem rimskog prava, rimskog carstva, Judinog jevanđelja…

I gde je u svemu tome pravi Srbin? Tumara sa nevidljivim jarmom na leđima po ulicama Srbije. Pogled mu uvek prikovan u zemlju. U ritmu svojih umornih koraka neprekidno ponavlja „zemljo Srbijo…teška li si i ti meni onoliko koliko smo i mi svi zajedno teški tebi“…

Srbine zastani, podigni pogled, pogledaj Srpsku radikalnu stranku nekada i pogledaj je sada…šta vidiš u njima…vidiš nadu za svoju sadašnjost i nadu za svoju budućnost…njihovo nekada je bilo NEPRIKOSLOVENO…njihovo danas je PRIZEMNO…

Nadaj se Srbine da ćeš dočekati da se prizeme svi naši politički radikali, svi naši verski radikali…kada to dočekaš dočekaćeš i svetlost Svetog i glas Pravednog…
Dok to ne dočekaš promeni ritam svog koraka…ne ponavljaj više „zemljo Srbijo“…koračaj od sada sa rečima Vladike Nikolaja „VERA, NADA I LjUBAV“…

Z.D. 09.09.2008

Podebljanja, format teksta i ilustracija -novinar.de