Вести

Hello! My name is Forrest, Forrest Gump! Овај шифровани наслов је уствари цитат из једног америчког филма. Тим речима почиње луцидна прича о Форесту Гампу, становнику Алабаме са урођеним коефицијентом интелигенције 75%. То је својеврсни „амерички геније“, као што га и назива официр у америчкој војсци:

+++

„God damn it, Gump! You’re a goddamn genius. You must have a goddamn I.Q. of 160!“ Чиме је Форест Гамп заслужио овакве похвале? Само тиме што је на питање „Зашто си овде дошао?“ одговорио: „Да радим оно што ми кажете“. Овај „гад-демн џиниез“ ништа друго није радиo осим оно што му неко каже, и стално се представљао ко је и одакле је: „Мај нејм из Форест, Форест Гамп, фром Aлабaма“. А кад су га послали у Вијетнам, он је кренуо, не знајући ни куда иде ни зашто. Једино је знао да је то „whole other country“ (скроз друга држава). Са њим је био и његов земљак са сличним коефицијентом интелигенције (таквих је ваљда много у Америци).

То је на филму, и ту су јунаци крајње добродушни, да би филм био леп. А овако изгледа у стварности:

Ова двојица америчких војника објашњавају како у тенку имају CD-плејер, а у шлемовима слушалице, па слушају музику док убијају цивиле и спаљују њихова села. Захваљујући оваквим људима ограничених менталних и моралних способности амерички глобалисти окупирали су многе „скроз друге државе“.

Свештеници, који је овај народ овде?

Глобалисти у крилу Српске Православне Цркве третирали су православне хришћане као да је сваки од њих Форест Гамп, тј. као да никад не користи преко 75% интелигенције. Све што су од њега тражили било је да „са пола мозга“ одговори ко је и одакле је, и да ради само оно што му они кажу. Међутим, већ прво суочавање са српским народом показало је у каквој су тешкој заблуди били. Ево како је то изгледало.

Тог историјског јутра владика Јован шумадијски прекинуо је литургију да би поставио чувено питање: „Свештеници, који је ово народ овде?“

Добио је врло једноставан одговор: „Ми смо одавде, из ове околине, и не продајемо веру за вечеру“. Одговор достојан да уђе у житија светих. А онда исто толико достојно питање: „Владико, били сте овде два пута и овако смо певали, ви задовољни одлазили, ми задовољни остајали. Не разумем, шта сад грешимо„.

Те једноставне и смирене речи православног српског домаћина означиле су почетак урушавања велике глобалистичке империје у нашој Цркви. Сабор, који је затим заседао, констатовао је да на то питање нико не може дати адекватан одговор и донео препоруку да се до даљњег служи у складу са типиком. Већ наредни сабор донео је одлуку да се стриктно мора поштовати постојећи типик, а епископу Јовану је наређено да званично повуче свој акт о обавезном мењању литургије.

Али и без тих каснијих догађања, која су потврдила ово што ћемо сада рећи, по снимку се јасно види како надмоћно и супериорно делује смирени и непоколебљиви српски домаћин у поређењу са узнемиреним и збуњеним епископом-глобалистом. И како беспомоћно делује тај епископ пред стаменим српским домаћином, као дете кад га ухвате у небраном грожђу. Озбиљност ситуације налагала је епископу да нешто хитно предузме, и он се одлучи на последњи, очајнички корак, тј. изговори нуклеарну теолошку формулу: „Спасење је тамо где је епископ!“. Треба знати да ова формула у патријаршијским условима паралише нервни систем свих вишећелијских организама у кругу од два километра, али овде, на чистом ваздуху, њен ефекат је изостао – нико није ни трепнуо. „Тамо где је Господ“ – смирено поучи епископа неко од присутних. Тада епископ заћута на дуже време, као да је наступио есхатон, али га свештеници – његови витезови, вратише у стварност тако што сви сложно заграјаше, а ускоро чак и кренуше у сукоб „прса у прса“. Међутим, ни ту се српски домаћини не мрднуше с места, те се витезови вратише на своје стартне позиције и отуд само намргођено и беспомоћно посматраху српске домаћине.

Шта се касније догодило? Експлозија ревности за чистоту Православља у целом српском народу. Само један српски домаћин довољан је да својом појавом поремети сваку глобалистичку концепцију, а таквих као он још увек је пуна и препуна српска земља. Ко су ти људи и одакле су? На то питање је сасвим легитимно одговорио епископ нишки Иринеј, у интервјуу који је дао за Политику:

„Поред свих невоља и проблема који су се појавили, због такозваних рефорамтора литургије, има једна позитивна и утешна ствар. А то је да народ чува веру и то је веома добро. Дешавало се у историји да су патријарси и епископи падали у јерес, а да је народ чувао веру“.

Ето, драги наши глобалисти, сада знате: онај који је вама покварио расположење зове се и презива СРПСКИ НАРОД. То је констатовано и озваничено цитираном епископском изјавом, а то је и наш одговор на сва слична питања, упућена нама на нивоу испод просечног.

Ми ћемо се у нашем писању увек оријентисати на просечан коефицијент интелигенције, а то је дијапазон од 80 до 100 процената. То ће бити наша „радна фреквенција“.

Интелектуалне и моралне импулсе који нам се шаљу испод ове доње вредности (80%) уопште нећемо узимати у разматрање, не због надмености, него да не бисмо, одговарајући на такве импулсе, и нехотице навели саговорника да и даље остане на тако ниској фреквенцији. Потребан је само мали напор воље да би обичан човек подигао свој морал и свој интелект на просечан ниво, и тај напор свако може учинити.

izvor: savest.org,  maj. 2008. godine