logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Свет, Друштво    Аутор: новинарство    2.736 пута прочитано    Датум: 20.01.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Irena Pećanac (Foto Z. Anastasijević)Irena Pećanac se iz Australije vratila u Beograd da bi pružila pravnu pomoć građanima Srbije i okolnih zemalja koji su narušili zdravlje radeći na Petom kontinentu.

Kada je pre nekoliko godina u sidnejskoj operi nastupao naš folklorni ansambl „Kolo” retko je ko ovde znao da je put u daleku Australiju članovima ansambla omogućila advokatska firma „Kediz”. „Krivac” za toliku privrženost jedne australijske firme Srbima zove se Irena Pećanac, rođena Beograđanka, koja je na ovom dalekom kontinentu živela od 1991. godine pa sve do pre dva meseca.

Irena je dva puta diplomirala prava, prvi put u Beogradu, a zatim je završila i Pravni fakultet u Sidneju, radi već godinama u „Kedizu” i za to vreme uspela je da privuče dosta srpske klijentele. Ona je jedan od retkih advokata srpskog porekla u ovoj zemlji, pa su se i pripadnici naše dijaspore najradije njoj obraćali za pravne savete i pomoć. Deo profita koji je na taj način „Kediz” ostvario želeo je i da vrati srpskoj zajednici kroz donatorstvo.

Tako su, pored Ministarstva za dijasporu i nekoliko preduzeća iz Srbije, među kojima su Jat i Jubmes, izgradnju srpskog pravoslavnog koledža „Sveti Sava” u Sidneju pomogli advokati iz ove firme.

Za prošlu Novu godinu „Kediz” je đacima u Srbiji uputio pomoć od deset hiljada australijskih dolara, a mnoge aktivnosti koje priređuje Srpska pravoclavna crkva na Petom kontinentu finansira istoimena advokatska kompanija.

– Poslovodstvo „Kediza” ozbiljno razmišlja da otvori predstavništvo i u jednom od evropskih gradova. Navijam da to bude u Beogradu, ako se to dogodi to će biti ostvarenje svih mojih snova. Tako bih mogla da ostanem u svom rodnom gradu, a bila bi to i velika poslovna šansa za naše studente prava i mlade advokate da rade u jednoj svetskoj kompaniji – kaže naša sagovornica.

Irena se sa suprugom i dvoje dece, Nikolom i Nastasjom, preselila u Beograd, ali je nastavila da radi za istu kompaniju zbog specifičnosti australijskog zakona. U Srbiji, okolnim zemljama i u Evropskoj uniji ima dosta ljudi koji su podneli tužbene zahteve protiv australijskih institucija, najčešće osiguravajućih društava za naknadu štete, a po australijskom zakonu sud se seli tamo gde žive podnosioci tužbenih zahteva, u ovom slučaju u Evropu. Primera radi, nedavno je sudski pretres po tužbi makedonskog državljanina održan u Londonu uz učešće advokata i sudija iz Australije.

– Moja firma bavi se zahtevima za naknadu štete izazvane različitim uzrocima, saobraćajnim nesrećama, povredama na radnom mestu, usled pogrešne medicinske terapije, izlaganja otrovnim materijama. Od šezdesetih do sredine osamdesetih godina na mnogim gradilištima u Australiji koristio se azbest koji je, kako se ispostavilo, kancerogen i izaziva maligna oboljenja na disajnim organima. S obzirom na to da je veliki broj nekvalifikovanih radnika tih godina odlazio na Peti kontinent i najčešće radio na gradilištima, i na to da su se mnogi u međuvremenu vratili, pretpostavljamo da u Srbiji i zemljama bivše SFRJ, Grčkoj i Italiji ima znatan broj naših potencijalnih klijenata koji imaju pravo da traže naknadu štete ukoliko su se razboleli, budući da period inkubacije traje i do trideset godina.

Nažalost, mnogi i ne znaju za to pravo, iako su u sudskim postupcima koji su završeni u Australiji, gde je država stala na stranu žrtava, isplaćivane odštete od sto hiljada dolara pa naviše – ističe Irena Pećanac i dodaje da sve žrtve mogu javiti na srpskom jeziku na i-mejl contactus@keddies.com.au.

Takvi zahtevi, objašnjava Irena Pećanac, imaju po australijskom pravu urgentan tretman. Ako je potrebno, suđenje će se organizovati u roku od 24 časa, a australijski sudija će, ako je žrtva ozbiljno bolesna, doći na lice mesta i saslušati podnosioca zahteva. Pravo na naknadu štete imaju čak i oni koji su ilegalno radili i kasnije deportovani iz Australije.

– Moj zadatak je, dodaje, da pripremim sve evropske slučajeve za suđenje. Neki su takvi da će australijski sud dolaziti u Evropu, a u nekim slučajevima će tužioci putovati u Australiju.

Osim advokatske profesije, Irena Pećanac je angažovana i na poslovima oko dovršetka srpskog pravoslavnog koledža „Sveti Sava”. U Sidneju živi mnogo srpske dece, iako se tačan broj ne zna dovoljno je reći da 650 dečaka do 16 godina trenira fudbal, a da u svakom od 20 folklornih grupa nastupa od 50 do 250 igrača. „Sveti Sava” će početi sa radom već 2010. godine i biće redovna škola u kojoj će se učiti po australijskom obrazovnom sistemu i na engleskom jeziku, dok će se srpski izučavati kao drugi jezik u zavisnosti od nivoa znanja.

– Osnivanjem koledža nadamo se da ćemo na najtrajniji način obezbediti deci uporište u kojem će se učiti kulturi njihovoj predaka, a ono što je najvažnije jeste da ne zaborave jezik – kaže Irena.

Naša sagovornica otkriva još jedan projekat srpske zajednice. Posle završetka srpskog koledža u Sidneju 2010. godine, na redu je izgradnja sličnog i u Beogradu uz razmenu učenika i nastavnika. Tako će deca iz Beograda moći odlaskom u Sidnej da upoznaju druge kulture, dok će srpska deca iz Australije boravkom u Srbiji čuvati svoj nacionalni identitet.

Dragoljub Stevanović -POLITIKA- Advokati iz Sidneja grade  „Svetog Savu”
[objavljeno: 20/01/2008]

+++

Redakcijski komentar

“Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo”. E moj Srbi……
urednik




8 коментара у вези “Advokati iz Sidneja grade Koledž „Sveti Sava””
  1. Da li je ova kosa prirodna?
    Nije ni vazno,samo kadsa su dobri i hoce pomoci nasem narodu.

  2. Originalan naslov u Politici je:
    Адвокати из Сиднеја граде „Светог Саву”, sa tim sto u web adresi ne postoje ni navodnice, redakcija Novinar.de je popravila naslov- ali to ne opravdava Politiku niti njene profesionalne novinare da prave ovako krupnu gresku.
    1.paragraf- Irena Pecanac se prvenstveno vratila sa muzem i decom da nastave zivot u otadzbini i prvo treba da pomogne svom muzu da nadje posao, pa deci da pronadje dobru skolu(sto ce se i u sledecim paragrafima pomenuti) pa tek onda da pomogne povredjenim u Beogradu -kojih je jako malo.
    2.paragraf- Za gostovanje Kola je zasluzan direktor Radan, koji je organizovao njihove koncerte i pre toga, a posle probao da im se nametne kao Direktor- sto su ovi odlucno odbili.
    Znaci, i naslov i prva dva paragrafa iznose netacne podatke, a tako jer sa citavim clankom:
    http://www.novinar.de/2007/07/22/milijarderi-australije-identicni-beogradskim-a-novinare-na-lomace.html
    Ovaj clanak najbolje opisuje dogadjaje oko dugogodisnjeg sakupljanja para za koledz u krilo Crkve u Australiji, izasli su mnogi i u beogradskim novinama.
    Mi svi poznajemo u Sidneju Irenu Pecanac, ona je izvanredna zena, lepo recituje i puno puta je drzala konferansu na proslavama srpske zajednice, nazalost i na ozloglasenim balovima:
    http://www.novinar.de/2007/09/27/da-li-je-bog-rekao-laku-noc-srbima-u-australiji.html
    Svi smo smatrali da ona ne zna sta radi, da je privatno prijateljica direktora Radana i prote Perica jer zajedno grade i renoviraju kuce. Mozda im je pomogla oko mnogobrojnih sluzbenih prenosa nekretnina preko advokatske firme ‘Kedis’, gde je prvo radila kao sluzbenik, a to kao advokat meni nije poznato.
    Preskacem sledece paragrafe, gde se govori o nekim pravnim saradnjama i ovoj firmi, koja svakako nije mnogo poznata ni u Sidneju, a kamo li u svetu.
    Vecina clanka je o tome i beplatnoj reklami, ali se pred kraj Irena vraca na Koledz. Pitanja:
    1)Da li je zakonski da cetiri srpska svestenika u istom danu kupe stanove vrednosti od preko milion dolara?
    2)Da li je zakonski da Uprava Koledza uzme sa racuna starackog doma Sv. Simeon sumu od 2 milion i time kupi zemlju za Koledz, pa jos kredit do finalne otplate stavi na staracki dom? Pri tome staracki dom je dvojno vlasnistvo CSO Sv. Stefan i delom australijske Eparhije, a novac na njihovom racunu je delom od sticenika starackog doma, a delom doprinos australijske drzave za staracki dom.
    Znajuci pravne odgovore Irena Pecanac prihvata na sebe sve odgovornosti i za dolare sakupljene pri gostovanju Kola i za “dovrsetak Koledza”. A gde je pocetak, a gde je plan i studija; koja ce to deca pohadjati, koliko roditelja ima koji mogu da placaju visoke skolarine?

  3. Da li je advokat ili nije?

  4. Irena je radila sve drugo osim izgradnje Koledza (koji ne postoji- jer je to ime registrovano pre 15 godina ugaseno- a novo je Aged Care). Pominju se neke saradnje pravnog fakulteta a Makvori Univerzitet je ugasen u Sidneju bas od ovih istih ljudi koji godinama grade Zabaviste i skolu.
    http://www.novinar.de/2007/11/01/iza-maske-reptila.html objasnjava ista svestena lica, iste episkope i iste srpske ministre na zajednickim skupovima i balovima u Americi i Australiji, a potpomazu gradnju ovog Koledza–
    pa je zakljucak samo jedan: BACAJU SRBIMA PRASINU U OCI I ONEMOGUCAVAJU SPAS OD PONORA I BEZNADJA

    Naivni Srbi komentarisu:
    Адвокати из Сиднеја граде „Светог Саву” ???
    Posmatrac , 20/01/2008, 00:30
    Ova ZENA(advokat) sa velikim srcem i zasluzuje VELIKU paznju, posto svi znamo da je VELIKA VECINA advokata bez DUSE i srca- ja joj cestitam i zelim puno srece da i dalje ovako radi i pomaze nas narod. Kamo srece da je jos takvih advokata koji bi nesto uradili a da ne naplate.

    Predrag Vucinic, 20/01/2008, 09:50
    Svaki Srbin u Australiji zna da je ovo najveca prevara srpskog naroda u Dijaspori.Koledz je trebao da pocne sa radom jos 2001. Predrag

    Zoran Novkovic, 20/01/2008, 16:21
    Ako je ovo clanak o Koledzu Sveti Sava onda je zaista lepo kada se o nasoj srpskoj deci brinu i australijski advokati. Autor clanka lepo opisuje jednu porodicu koja se zbog rata preselila u Australiju i tamo uspela, pa se sada vraca u Beograd. Zatim se tu pominju i ministarstva Srbije i njihova pozitivna uloga. Ali nigde se ne pominje kada ce ta skola zapoceti sa radom jer jos nijedna cigla nije postavljena.

    Petar Bozic, 20/01/2008, 19:23
    Ovaj projekat je poceo pre skoro 20 godina i prvi donatori su bili pokojni princ Tomislav, pa 2 godine kasnije princeza Jelisaveta, a nastavio je srpski narod u Australiji, medju kojima je bio i Bosko Teasanovic, biznismen koji je dao najvecu donaciju za hram Sv. Save. Direktor projekta, Radan je dobio priznanja za dugogodisnji samopregoran rad, sto je kulminiralo ove godine kada su se pare sakupljale u Beogradu. Jat, Jumbes banka, Beoexport, Ministarstvo Dijaspore, fondovi Bodiroge i fond za izgradnju Begovog Doma iz Trebinja su ucesnici ove akcije. Na stranicama portala: http://www.novinar.de mozete se vise informisati o ovoj humanoj akciji. U Pretrazi samo otkucajte koledz i dobicete detaljne informacije o zbivanjima kao i o novoosnovanoj radionici VIZA pri koledzu Sv. Sava.

    Jelena Protic, 21/01/2008, 09:14
    Postovana redakcijo, ovaj clanak moze da pomogne zaposlenima i Jatu, Jumbes banci, Beoexportu i drugim srpskim kompanijama da se stvarno upoznaju sa putem kuda ide njihov novac i gde zavrsava u Australiji. Posto sam ovde procitala da puno objasnjenja o koledzu mogu naci na sajtu http://www.novinar.de tako sam i ucinila i pronasla da moja firma iz Beograda pomaze izgradnju Koledza u Sidneju “od prvoga dana” sto znaci da sve ove godine rata u Srbiji, moja firma radi sa svega 20% kapaciteta, radmici su bili na prinudnim neplacenim odsustvima, ali uspeva da finansira skolu u Australiji koja mora biti na engleskom i mora da se pokorava pravilima australijskog obrazovanja.

  5. citalac , 22/01/2008, 17:37
    Po komentarima , kao da postoji sumnja u iskrenost ovog poduhvata! Ja licno nista ne tvrdim ali mi je malo neobjasnjivo zasto bi nase firme slale donacije u Australiju? Pa zar nemamo mi nezbrinute siromasne dece u Srbiji? Mozda nije MODERNO toj deci pomagati? Ili je mozda lakse prikriti izvestan deo donacija srpskih firmi, koje odlaze u Australiju? Zar nije posao ministarke dijaspore da pridobije emigraciju da salje pomoc u Srbiju? Suprotno tome , ona se zalaze da srpske firme salju donacije VAN SRBIJE! Ako smo humani, kao sto klazemo da jesmo, PODELIMO tu humanost PRAVEDNO! Nek se zna TACNO ko je kome dao donaciju, kolika je ta donacija bila i sta se do sada uradilo sa tim novcem! Funding projects is tricky business!
    ZAKLJUCAK JE JASAN, UVEK JE NOVAC POSILJAN IZ AUSTRALIJE U SRBIJU. NIJEDAN GASTRABAJTER NIJE OTISAO IZ SRBIJE U AUSTRALIJU DA TRAZI DUHOVNU UTEHU.
    SADA KADA JE SRPSKI NAROD OPLJACKAN, FABRIKE BOMBARDOVANA, RUDNICI I PLODNA ZEMLJA SRPSKA OTETI, ZAISTA NIJE VREME DA SRBI VRACAJU AUSTRALIJANCIMA STO SU VEKOVIMA DOBIJALI?

  6. Moramo razumeti da nasa braca u Beogradu smatraju da je u Australiji sve isto kao novogodisnji docek i vatromet.
    U realnosti, narod nas voli, ali gusteri i vladari iz senke nas lome i gledaju da nas satru. Jedan od nacina je finansijski i preko placenika u nasim redovima. Taj Koledz, i njegovi sponsori samo su izvrsioci satanskih zapovesti od pocetkaovog rata protiv Srbije pa do danas. Poslednji komentar u Politici:
    “zamisljeni Srbin , 22/01/2008, 23:25
    Izvinite, ipak vise cenim one koji pomognu a uz to manje pricaju o sebi i o svome biznisu. Ovako mi sve po malo lici na reklamu jedne advokatske firme iz Australije! Nemojte da se ljutite. To je samo moje misljenje!”

  7. Interesuje me da li neko moze da potvrdi za Irenu Pecanac da je advokat, da ga je branila na sudu ili dobila neki sudski proces. Isto tako i za brata od direktora Radana. Zli jezici tvrde da u Sidneju nije lako otvoriti kancelariju advokata, a takodje ako izgubis dozvolu – vise ti nikada ne izdaju novu.
    Za Kedis znam sigurno da je jedna manja firma sa kancelarijama u Redfernu i Ashfildu (najsiromasniji krajevi Sidneja).
    Da otvoris kancelariju u centru, blizu sudova, takav chambers kosta 2 miliona dolara unapred.

  8. ovo je sjajno, molim vas kako doci do Irene Pecanac ona je spas za mnoge


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo