Вести

Četvrtog oktobra 1957. godine desio se događaj koji je predstavljao prelom ne samo za SSSR, nego i za čitav svet. Upravo je tog dana pod šifrovanom oznakom PS-1 (najprostiji „Sputnjik”) Sovjetski Savez lansirao u orbitu, prvi u istoriji, veštački zemljin satelit.

Taj se datum smatra i početkom kosmičke ere čovečanstva, a u Rusiji obeležava još i kao Dan kosmičkih snaga. U čast upravo tog događaja godine 1964. u Moskvi je podignut 99-metarski obelisk „Osvajačima kosmosa” u obliku lansirane rakete. Lansiranje satelita obavljeno je sa naučnoistraživačkog poligona „Tura-Tam”, koji je kasnije dobio u svetu poznati naziv – kosmodrom Bajkonur. Satelit je lansiran pomoću rakete nosača „Sputnjik” (R-7).

Za stvaranje veštačkog zemljinog satelita zaslužan je utemeljivač praktične kosmonautike Sergej Koroljov, sovjetski naučnik, konstruktor i organizator proizvodnje raketno-kosmičke tehnike i raketnog naoružanja SSSR-a, otac sovjetske kosmonautike, koji je faktički stvorio sovjetsko strateško raketno oružje srednjeg dometa i interkontinentalne rakete. Pedesetih godina na stvaranju prvog veštačkog satelita u njegovoj grupi radili su takođe talentovani naučnici Mstislav Keldiš, Mihail Tihonravov, Nikolaj Lidorenko i mnogi drugi.

Vlada Sovjetskog Saveza isplanirala je da 1957. godine stvori i izvrši probno lansiranje na bazi rakete R-7 neorijentisanog veštačkog zemljinog satelita (objekat D), sa aparaturom za naučna istraživanja, težine između 1.000 i 1.400 kilograma.

Prvi satelit sastojao se od dve polulopte. Gumeni obruč između dve spojene polulopte obezbeđivao je hermetičnost satelita. Na gornjoj polulopti nalazile su se dve antene sa po jednim krakom dužine 2,4 i 2,9 metara. Spolja je satelit imao sferični oblik prečnika pola metra i na njemu su bila instalirana dva radio-predajnika sa izvorima napajanja. Dijapazon predajnika odabran je tako da su satelit mogli pratiti čak i radio-amateri.

Dana 4. oktobra izvršeno je njegovo uspešno lansiranje. Samo 295 sekundi posle starta, RS-1 i centralni blok rakete teške 7,5 tona izvedeni su na orbitu, a 314,5 sekundi nakon starta Sputnjik se odvojio od rakete i počeo emitovati signale „bip”, „bip”. Na poligonu su signale pratili oko dva minuta, a potom se „Sputnjik” izgubio iza horizonta. Na poligonu je nastalo slavlje. Okupljeni su konstruktore i vojnike podizali na rukama i izvikivali: „Ura”!

I dok je Sputnjik leteo svoj prvi krug, informativna agencija TASS javila je: „Zahvaljujući velikom i napornom radu naučnoistraživačkih instituta i konstruktorskih biroa, stvoren je prvi u svetu veštački satelit Zemlje…”

Zvanično je „Sputnjik-1” i „Sputnjik-2” Sovjetski Savez lansirao u skladu sa na sebe preuzetim obavezama po Međunarodnoj godini geofizike. „Sputnjik” je proučavao radio-talase na dve frekvencije, što je omogućavalo da se proučavaju gornji slojevi jonosfere, pošto je pre lansiranja prvog satelita bilo moguće pratiti jedino odbijanje radio-talasa od oblasti jonosfere koje su niže od zone maksimalne jonizacije jonosferskih slojeva.

Kako su kasnije isticali učesnici projekta, tek nakon što se u svetskoj štampi počelo naširoko pisati o ovom događaju, bilo je jasno da se zbio epohalni događaj koji je otvorio kosmičku eru čovečanstvu.

Let sovjetskog „Sputnjika” imao je i političku dimenziju. Njega je video ceo svet. Signal sa satelita hvatao je svaki radio-amater na bilo kojoj tački zemljine kugle. A to se kosilo sa američkom propagandom o velikoj tehničkoj zaostalosti Sovjetskog Saveza.

Svoj prvi satelit SAD su lansirale tek februara 1958. godine, kada je iz drugog pokušaja u orbitu izveden „Eksplorer-1”, po masi deset puta lakši od „Sputnjika”. Let prvog satelita ujedno je označio i početak kosmičke trke.

Sputnjik je leteo 92 dana, do 4. januara 1958. godine, napravivši za to vreme 1.440 krugova oko Zemlje (oko 60 miliona kilometara), a njegovi radio-predajnici funkcionisali su dve nedelje posle starta.

RIA Novosti