logo logo logo logo
Rubrika: Religija, Srbija, Vredi pročitati, Društvo    Autor: Tema Dr. Petrović & Grešni Miloje    7.677 puta pročitano    Datum: 8.05.2017    Odštampaj
PDF pageEmail pagePrint page

Zakonopravilo-Svetoga-Save_webPreko pedeset profesora sam imao u životu. Na sve njih sam ponosan, i Bogu blagodaran što mi ih je dao. Nedavno su se, na žalost, u toj ulozi nametnuli: Grešni Miloje (Miloje Stevanović), Slavko Radovanović, Milan Mićunović i njihovi istomišljenici. Sa kojim zadatkom? Da mi objasne: šta je Crkva i kakav je kanonski poredak u njoj; šta jeste, a šta nije jeres; šta je obraz – moral i kako se brani vera; ko i kako stvara kult sopstvene ličnosti; ko podređuje veru sticanju materijalne dobiti…

piše Prof. Dr. Miodrag Petrović, 08.05.2017

***

Ovi poslednji „profesori“ su sva svoja znanja i umeća na adventistički način iskazali u knjižici Aršin, autora Grešnog Miloja, koja je odštampana, kako piše: „Sa blagoslovom Njegovog preosveštenstva vladike raško-prizrenskog u egzilu Artemija“. Povodom sadržine te knjižice, radi javnosti kritički sam odgovorio tekstom pod naslovom Pisanija Grešnog Miloja (objavljeno 20. 04. 2017. godine – novinar.de).

Sada odgovaram na dodatna njihova pisanija.

Moj odgovor pokrenuo je Grešnog Miloja da na sebi svojstven način odgovori. Pribegao je uceni: „Predlažem, dakle, da se vidimo“ – piše Miloje. Zašto? Smatrao je da ću se uplašiti njegovog odgovora i najave da će isti „objaviti u drugom izdanju Aršina (kao što ću objaviti – kaže Miloje – i ova pisma, ako Vi i ja ovih predprazničnih dana ne odlučimo drugačije“. Tu vrstu metoda ucene i zastrašivanja nosi iz vremena kada je kao član SKJ (Saveza komunista Jugoslavije), kao revnosni Titov poslušnik, vitlao zastavom sa petokrakom i natpisom: „Proleteri svih zemalja ujedinite se“.

Dodatno je pribegao novom lukavstvu. Nagovorio je svog poslušnika, Slavka Radovanovića, da svoje pismo, objavljeno u Aršinu (str. 14-40), proširi neistinama i nanovo objavi pod naslovom Nauka Miodraga Petrovića. „Svoj“ tekst Slavko mi je poslao poštom iz Lučana, bez adrese pošiljaoca, a adresu primaoca ispisao je latinicom. To se zove lukavstvo. Obojica me upozoravaju: „Vi tonete dublje u glib od koga Vas niko (ako se ne pokajete) ne može oprati“ (novinar.de, str. 4/15); „da se pokajete“ (7/15); „dok se ne pokajete“ (9/15); „savetujem Vas da se obratite lekaru“ (7/15). Takve i gore poruke sa patološkom mržnjom neprestano upućuju i mati Jeleni novovaznesenjskoj, a ona im odgovara molitvom.

Radi verodostojnosti o tome da je Miloje sročio tekst u ime nesposobnog Slavka, navodim njegove dobro poznate izraze koje je sam skovao i sebi, uglavnom, pripisao: „sumašedši“!? (3/15); „dušegubni“ (3/15); „unovčitelj“ (6/15); „skrpac“ (6/15); „skrpator“, „skrpadžija“ (6/15); „zbitije“ (8/15, 10/15). Isti i slični izrazi vrve i kod Miloja u tekstu pod naslovom Odgovor profesoru Petroviću (novinar.de): „brzoskrpuša“ (5/16); „brzoskrpac“ (7/16, 10/16); „skrpadžija“ (8/16); „skrpljeno“ (7/16); „zbitije“ (6/16) itd.

Milojev jezik u Slavkovom pismu prepoznajem i po drugim frazama i izrazima, kao na primer: „Setih se reči Gospodovih“ (9/15); „Profesore, za ime Boga šta Vam bi“ (7/15); „svojim pamfletima ste se sami oblatili do za vrat“ (8/15); „dajem čvrsto obećanje da ću i sada i svagda na Vaše neistine govoriti ni po babu ni po stričevima već po pravdi Boga istinoga – kako su nas učile naše majke Jevrosime“ (9/15); „Ko se vrabaca plaši nek ne seje proju“ (4/15).

Zašto sve to navodim, i zašto kažem da prepoznajem Milojev tekst u Slavkovom tekstu? Da bih razotkrio Slavkovu nesposobnost i Milojev primitivizam protkan lukavstvom. Jer, Milojeve rukopise sam po nekoliko puta ispravljao. On je polupismen. Nedosledno istu reč piše sa dva oblika, npr. „razbirah“ i „razbirak“ (6/16). Ne razlikuje rodove, jer piše „mojoj pisaniji“ (3/16), umesto mom pisaniju, zato što je „pisanije“ imenica srednjeg roda, a on to ne zna. Njegovo pisanje je ačenje i kvarenje jezika. Piše „nevaspitana izreka“ (5/16), kao da je „izreka“ živo biće; izreka može biti ružna, ali ne i nevaspitana. On, iako je bez odgovarajućih stručnih kvalifikacija, kaže: „…danima i noćima radim na Rečniku starog Dragačeva“ (8/16).

Međutim, Slavko bolje od mene zna šta sam ispravljao u jeziku Grešnog Miloja. Naime, tvrdi da sam „izvršio nekoliko slovnih ispravki“ (6/15). Ali tu tvrdnju je Miloje, u stvari, podmetnuo Slavku.

U pismima Miloje veliča Slavka, a ovaj veliča Miloja. Tako, na primer, Miloje piše: „Blago Slavku: od mudrog DR-a je proglašen za ‘nesposobnog’“ (9/16). A šta je očekivao? Da pohvalim čoveka koji poput adventista veliča svoj i Milojev verski fanatizam i „nauku“? Brani Miloja od pohlepe i pogruženosti da sve meri kroz profit, iako ga sam ovaj demantuje rečima: „Od kad se pojavio njegov (tj. moj) tekst Pisanija Grešnog Miloja – Aršin ide kao alva“ (8/16).

Slavko u svojoj zaslepljenosti sektaškog stila, a lažne hrišćanske skromnosti, ide tako daleko u ogrezlosti da za mene piše: „… klečeći u blatu ište od mene (tj. Slavka) oproštaj … ja sam zavapio: ne činite to Bogom Vas kumim, ja sam toga nedostojan“ (8/15). Iz usta Milojevih često se čuje fraza: „Bogom Vas kumim“. Ali Slavko se nije zaustavio samo na navedenom, odnosno izmišljenom prizoru. Pokušava da omalovaži i moju besedu u manastiru Vaznesenju, zbog koje je, navodno, narod počeo da odlazi, a ja, kako piše: „… doslovce zaurlao: Stanite, gde ste pošli! Pojedini su mu (tj. meni) gunđanjem odgovorili, malo nepristojno, sa ‘nemoj da…’“ (8/15). Šta čovek iz sebe iznosi? Ono čime je ispunjen. Šta Slavka tu ispunjava? Pogan. Svakome ko veruje Slavku i Miloju, preporučujem da odsluša moju besedu u Novom Vaznesenju na Tominu nedelju 2017. godine, u prisustvu dva sveštenoslužitelja i mnoštva vernika koji su se distancirali od njih dvojice – Slavka i Miloja – jer se suštinski razlikuju po veri i moralu.

Za Slavka ne postoje granice u apologiji i hvalisanju Grešnog Miloja. Oni to, u stvari, uzajamno čine. Kad sam sagledao bolesno Milojevo samoljublje, u šali sam rekao da su on i njegov kum Miloš – Petar i Pavle, i da je Miloje, po besedništvu, četvrti jerarh. Sa tim Miloje maše i trpa u Slavkova usta da dalje širi.

Sve dok sam bio pod utiskom da Grešni Miloje ipak nije bolesno samoljubiv; da svog „svetog starca“, Vladiku Artemija, ne stavlja iznad svega i svih poput božanstva; da mu profit nije ispred vere, upućivao sam mu pohvalne reči koje on sada obilato koristi za javnost. Jedino to mi priznaje kao dobro, a sve ostalo, čak i višedecenijski rad na Zakonopravilu Svetoga Save nipodaštava i pripisuje nekim drugima. Time samo potvrđuje kao istinu ono što sam napisao – da je sitna duša razmetljive pameti. Hvalio sam ga, dakle, da bih ga bolje upoznao.

Ali sujetni Miloje se nije zadovoljio tekstom sročenim u svoje i Slavkovo ime. Poslužio se novim lukavstvom. Pod imenom izmišljenog Velje Vukajlovića objavio je 26. 04. 2017. godine tekst pod naslovom Dva lica Dr Miodraga Petrovića (objavio novinar.de). Tu se ponavljaju prepoznatljive Milojeve fraze. Iznenadio se sadržinom mog odgovora na knjižicu Aršin, braneći sebe ovako: „Povodom teksta g. Miodraga Petrovića Pisanija Grešnog Miloja, nemam šta da kažem: G. Petrović je sve rekao. Ali ne o Grešnom Miloju kako glasi naslov njegovog teksta, nego o sebi“ (2/10). I tu, kao i u svom i Slavkovom pismu, poziva me Grešni Miloje na „pokajanje i mirenje… što mu (tj. meni) od srca želim“ (2/10).

Evo još nekoliko Milojevih lako prepoznatljivih fraza u pismu izmišljenog Velje Vlajkovića, kojim frazama, kao izlivom mržnje od koje boluje, nastoji da me predstavi javnosti ovako: „… na njega je prešao onaj ružni i zarazni virus Atanasija Jevtića“ (3/10); „počelo da ga izdaje pamćenje“ (3/10); „usled zaboravnosti“ (3/10); „… da zaborav potisne i vrati se sebi“ (3/10). Takođe, Milojevu prepredenost, izlivenu u pismu tog nekog Velje Vukajlovića, razotkrivaju ove reči: „Na zdravlje Vam izmirenje i ujedinjenje sa njima! Pa od njih beže i njihovi, za ime Boga: vidi OVDE Nova knjiga oca Nikodima Bogosavljevića – ‘Protiv učenja ep. Ignatija (Midića)’“ (4/10). Na tu istu knjigu ukazuje Miloje i u „Otvorenom pismu patrijarhu Irineju Gavriloviću“, upućenom pre nekoliko dana (v. Srbi na okup! od 05. 05. 2017. godine, str. 6/8).

Kroz sva tri pisma (Slavko-Miloje-Velja) sličnim frazama Grešni Miloje komentariše moje reči o „izmirenju i ujedinjenju“ sa Srpskom pravoslavnom crkvom, što je takođe dokaz o tome da se podlo pilićarski ponaša.

I umesto da, kao bajagi hrišćanin, ima osećaj krivca zbog takvih nepočinstava, Grešni Miloje poput strine uverava svoje istomišljenike kako, navodno, traži da se sretnemo i razjasnimo, a ja kao nemam hrabrosti pa izbegavam. Izigrava nekakvog „heroja“ i „pobednika“, a u stavri, je teška duhovna ruina koja se održava blagodareći „blagoslovima“ njegovog „svetog starca“. Ima li boljeg dokaza za to od knjižice Aršin? Ali profit je važan, jer ta knjižica, štampana sa blagoslovom vladike Artemija, „ide kao alva“, kako napisa Miloje u odgovoru meni (8/16).

Kad sam već kod knjižice Aršin, Miloje je dosolio i Reč urednika Milana Mićunovića, rečima: „Autor ovog veoma potrebnog ‘knjižurka’ se čudi šta se to desi gorostasnom naučnom savetniku. Ali i vrhovni svetlonosni heruvim pade u preispodnju zbog svoje gordosti“ (str. 79). Svrstaše me u teške grešnike, što se vidi iz poslednje rečenice urednika: „Daj Bože da se oni koji teško sagrešiše sete Jevanđelja o bludnom sinu“ (str. 79).

Ako mi spasenje zavisi od takvih dušebrižnika, onda nije strašno to što me vide tako kako me vide. Ipak, ko se ne bi upitao: Otkuda im tolika „duhovna vlast“ koja prerasta u drskost do mere da ličnim „aršinom“ ocenjuju duše drugih, pa čak i onih bogoljubivih podvižnica u Novovaznesenjskom manastiru?! Ko god nije sa njima, među bludnim sinovima je i negde u paklu! Pa što se upodobiše sektašima?!

Ako Miloje hoće da zasvedoči autorstvo tog nekog Velje Vukajlovića, treba da mi pošalje njegov JMBG iz lične karte da i policija to potvrdi. Inače, umeo je Miloje da mi se pohvali kako je pod lažnim imenima objavljivao komentare u vezi sa tuđim tekstovima, likujući: „Razbio sam ga kao zvečku“. I to se jednim imenom imenuje – lukavstvo.

A sada nešto o suštinski ozbiljnijim pitanjima kad se radi o Crkvi, o njenom crkvenokanonskom ustrojstvu i jedinstvu u ISTINI.

a) Zameraju mi Grešni Miloje, Slavko i njihovi istomišljenici zašto posle prve hirotonije, Nikolaja za horepiskopa, nisam prisustvovao i pri drugim dvema koje su usledile.

Hirotoniji prvog horepiskopa sam se obradovao, imajući u vidu:

- da neće ostati bez pastira brojno stado koje je krenulo za vladikom Artemijem;

- da je hirotoniju izvršio episkop čija krivica do tada (a ni do danas, koliko mi je poznato) nije utvrđena, niti je crkvenokanonski postupak valjano sproveden;

- da je izabrani horepiskop Nikolaj čovek jake i nepatvorene vere, odan Crkvi Hristovoj, koga krasi trezvenost i mudrost; čovek s kojim se može razgovarati o opasnosti od raskola i o svetoj obavezi da se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi vaspostavi jedinstvo u veri i istini.

U tom smislu sam tada, u Loznici, izjavio da se tim činom ne stvara neka nova Srpska crkva, računajući da se razgovorima može izbeći raskol i postići crkveno jedinstvo. Imam veru da bi u okvirima jedinstvenosti u Srpskoj pravoslavnoj crkvi antiekumenisti uspešno odolevali proširenom ekumenizmu, bodreći sve one koji unutar njenih administrativnih granica revnuju u pravoverju. Onaj ko u to sumnja, sumnja, u stvari, u istintost jevanđelskih reči o tome da je Crkva ustanova Božja, koju „vrata pakla neće nadvladati“ (Mt 16, 18), i koja je „stub i tvrđava istine“ (1. Tim 3, 15).

Revnovanje u pravoverju uvek je delotvornije iznutra, a ne izvan Crkve. Zato, priupitajmo se da li bi Sv. Maksim Ispovednik (+ 662) bio to što jeste da nije delovao iznutar Crkve. Ispovednik je zato što je radi odbrane vere, ne kao episkop, nego kao monah i iguman mučenički postradao, pobedivši ogroman broj jeretika na čelu sa carigradskim patrijarsima: Sergijem, Pirom, Pavlom, Petrom, koji su imali čak podršku i vizantijskog avtokratora. Priupitajmo se, takođe, nije li iguman rukumijski, o. Simeon, svojim crkvenim stavom korisniji po Crkvu upravo zato što ne dela spolja, nego iznutra Srpske pravoslavne crkve; što predstavlja veliko ohrabrenje svim vernicima kojima su strani: ekumenizam i dijalog ili molitve sa nepravoslavnima radi ujedinjenja.

b) Na hirotoniji druga dva horepiskopa svesno nisam prisustvovao. U vezi s tim Grešni Miloje krajnje neznalački truća: „premudrost DR-a kazuje da je izbor horepiskopa, kome je on prisustvovao i tom prilikom besedio, valjan jer je on ‘imao razumevanja za taj izbor’. A ja (tj. Miloje) sam mislio da je to valjano zato što je Sveti Sava tu kanonsku mogućnost zapisao (!) u Zakonopravilu koje je DR preveo na savremeni jezik (i lično mi svojim prstom pokazao odredbe koje postavljenje horepiskopa čine apsolutno legitimnim“) (!) Ali gle čuda: za ona dva horepiskopa gde DR nije prisustvovao ‘nema kanonskog osnova’, veli on. Valjda zato što on nema razumevanja, bez obzira što to i dalje piše (!) u Zakonopravilu, a koliko znam – piše Miloje – ni on ga još uvek nije izbacio iz svog prevoda“! (5/16).

Ne zna Grešni Miloje da to, na šta se poziva, nije zapisao Sveti Sava, nego vizantijski komentator crkvenih kanona u XII veku.

Nije razumljivo Grešnom Miloju to što sam za prvu hirotoniju horepiskopa „imao razumevanja“. Kada bi on znao kakav značaj je u istoriji Crkve Hristove imala ustanova „ikonomije“, i šta se sve činilo da do raskola ne dođe, ili, ukoliko je nastao, kako da se prevaziđe, možda bi se i zastideo pred svojim basnoslovljem. A onim što kaže da sam mu odgovarajući tekst „lično svojim prstom pokazao“, Miloje potvrđuje istinitost izreke koju sam mu u prethodnom tekstu naveo: „Glup prijatelj – automatski neprijatelj“.

Nikakvog, dakle, kanonskog opravdanja u Zakonopravilu Svetoga Save nema za hirotoniju druga dva horepiskopa, jer tim činom je napravljen korak dalje u raskolu, što se i Poslanicom o Vaskrsu 2017. godine potvrđuje; u njoj su svi horepiskopi oko vladike Artemija predstavljeni kako kakav sinod.

Grešni Miloje i njegovi istomišljenici nastoje da opravdanje za izbor većeg broja horepiskopa naslone na tekst g. Željka Kotoranina, objavljen 22. 04. 2017. godine (novinar.de) pod naslovom Horepiskop u Eparhiji raško-prizrenskoj u egzilu. Odranije sam znao da veoma nadareni bistrinom uma, i drag mi u Hristu brat Željko, proučava to pitanje u nameri da rezultate svog proučavanja objavi. Tek pre nekoliko dana sam pročitao taj njegov tekst, čiji zaključak glasi: „Dakle, u postavljanju horepiskopa Nikolaja nijedan kanon nije povređen, kao što neće biti povređen ni postavljenjem i drugih horepiskopa, ukoliko crkvene prilike u Eparhiji raško-prizrenskoj u egzilu to budu iziskivale“ (str. 5/12).

Takav zaključak, na žalost, podseća na građevinu koja ima krov, ali je bez temelja. Kanonski temelji su: grad kao episkopsko sedište i jasno omeđena oblast kojom upravlja mitropolit ili episkop dotičnog grada. I ne samo to. Kao preduslov za izbor i postavljenje horepiskopa treba da postoji i sušta crkvenopastirska potreba u određenoj crkvenoj oblasti. Tamo gde tu potrebu mogu da pokriju periodevte ne postavlja se horepiskop. A periodevte su ono što su danas zvani arhijerejski namesnici.

Široko otvaranje vrata za izbor horepiskopa vodi ka razbijanju Crkve Hristove unedogled. Jer, u takvom slučaju daje se mogućnost svakom episkopu da postavljenjem većeg broja horepiskopa stvara svoju crkvu u Crkvi, ili pored nje. Zato se u ovom momentu pitam: da li bi vladika Artemije uopšte prihvatio takav Željkov zaključak da je nekim slučajem danas u sastavu episkopata Srpske pravoslavne crkve? Jer, iz prethodnog mog teksta se vidi da je vladika Artemije 1999. godine javno ustao protiv teksta Željka Kotoranina Srpska crkva u zagrljaju jeresi!

Neka ostane zabeleženo i to – da je uzorni sveštenik Nebojša napustio vladiku Artemija upravo zato što je bio zabrinut zbog izbora više horepiskopa, osećajući se da je u raskolu.

Ako se, dakle, ne poštuju kanonska načela, ni o kakvom poretku u Crkvi se ne može govoriti.

Zato, gledano strogo kanonski, ni za postavljenje horepiskopa Nikolaja nisu postojali svi neophodni preduslovi. Prema tome, vladika Artemije je mogao da postavlja periodevte, ali gde? Po tuđim crkvenim oblastima? To kanoni najstrože zabranjuju. Isto važi i kad je reč o postavljenju horepiskopa. Međutim, u takvom slučaju bi postojala velika opasnost da brojno stado koje je krenulo za vladikom Artemijem, ranije ili kasnije, ostane bez pastira. E upravo zbog toga sam imao razumevanje za izbor i postavljenje horepiskopa Nikolaja- Najbitnije je sačuvati duše vernika, imajući u vidu jevanđelsku istinu o tome da je duša vrednija od čitavog sveta (Mt 16, 26).

Grešni Miloje je navikao da na jedno samo oko gleda naspram svakog i svačeg što nije po njegovom „aršinu“! Ko god se razišao, kako kaže, od „njegovog duhovnog oca i putovođe … samo na toj raskrsnici se takav može“ sa njim (tj. Milojem) „ponovo sresti“ (7/16). Zar ne na raskrsnici sa Hristom?! Žmuri Grešni Miloje na jedno oko kad izbegava da pomene, ne tako davno datu izjavu vladike Artemija o tome da u Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoji blagodatnost. A kad se dotiče one njegove izjave 1999. godine o tome da se „ne dovodi u pitanje blagodatnost SPC“, kritikujući pisanje g. Željka Kotoranina – to Miloje pravda činjenicom da je tada poglavar bio neekumenista patrijarh Pavle (5/16).

Ne zna Grešni Miloje da postojanje blagodatnosti u Srpskoj pravoslavnoj crkvi ne zavisi od jednog, nekolicine ili većine ekumenista u njoj. Blagodatnost u Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoji, u stvari, od njenog osnivača, Svetoga Save; od pravoverja i molitvenosti, odnosno od dubine vere slovesnog (tj. razumnog) stada koje sledi Hristovu nauku i Savine zavete. Po Miloju, dakle, svi koji nisu tamo gde je on – idu u pakao!

Zažmurio je Grešni Miloje i pred činjenicom da je ustvrdio kako nikog nema ko bi prstom pokazao da se vladika Artemije ogrešio o neki kanon. U vezi s tim naveo sam u tekstu Pisanija Grešnog Miloja određene kanone. Ako mu to nije dovoljno, navešću i druge kanone.

Zažmurio je Grešni Miloje i pred činjenicom da je bezobraznim imenom nazvao mati Jelenu. On i Slavko se prosto nadmeću u pogrdnim izrazima o njoj, pokazujući tako svoj „hrišćanski“ moral. A ona blaženstvo oseća otkako su se takve, i njima slične, spodobe udaljile.

Ne umeju, ili neće, Grešni Miloje, omiljeni mu o. Irinej i njihovi istomišljenici da uvide koliku i kakvu smutnju unose među vernike svojim nepromišljenim postupcima. Nimalo bezazleno nije, na primer, to što svake godine improvizuju svoj kalendar, i što zapostavljaju sveštena i monaška lica koja su im naknadno prišla iz raznih eparhija; to što o. Vasilija, o. Jakova, o. Dimitrija drže toliko daleko od sebe; ili to što se prema uzornom novovaznesenjskom sestrinstvu krajnje nemarno postupalo četiri godine, da bi se vernici preusmerili ka Milojevoj zadužbini u Loznici profita radi; ili to što ih je napustio revnosni sveštenik o. Nebojša; ili to što se dive svojim jurišnicima koji poput sektaša (naročito Miloje, o. Irinej, Slavko, Milan Mićunović-Mićun) vitlaju kao kakvi spasioci pravoslavlja; ili to što je monaštvo rastureno, bez monaškog poretka; ili to što su preokupirani stalnim slikanjem i projekcijom njihovih slika; ili to što priznaju jedino one epitimije (tj. zaprećenja) koje oni izriču; ili to što ne smatraju valjanim vernikom onoga koji im se nije prisajedinio, jer veruju da van njih nema spasenja; ili to što polje svog delovanja razvlače na sve kontinente, umišljajući da su pravoslavniji od svih pravoslavnih itd.

Ne znaju Grešni Miloje i njegovi istomišljenici da nije greh želeti i moliti se za jedinstvo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, i za iznutra potiskivanje ekumenizma u njoj radi vraćanja na put kakav nam je Jevanđeljem i crkvenim ocima određen; na put kakav nam je utreo Sveti Sava. Bez poretka u Crkvi život čoveka vernika se ne može smatrati blagodatnim.

Eto opet materijala za nova pisanija Grešnog Miloja kako bi njegova reč, kao kakvog „patrijarha“ svih patrijaraha bila poslednja, a knjiga Aršin – obimnija. Naravno, u duhu njegove čovekolatrije.

Nemam više vremena za Milojeve, Slavkove, Mićunove i drugih iz tog kruga nebuloze i đilkoške smicalice ogavnog stila. Prosto je greh što dragoceno vreme za rad na spisima Svetoga Save trošim odgovaranjem sujetnim sebičnjacima. A njima je, u stvari, uz blaćenje, i to „hrana“ za uživanje. Kako drugačije shvatiti njihovo nipodaštavanje rada na Zakonopravilu Svetoga Save? Zato je ponekad vredno prisetiti se one poučne narodne izreke: „Što se duže rveš sa svinjom, sve si kaljaviji“!

Ipak, strogo uzev, vreme koje sam potrošio na odgovore izazivačima, možda i nije izgubljeno; možda će moje pisanje nekome biti na korist.

 

Miodrag M. Petrović
naučni savetnik Istorijskog instituta u penziji

Format teksta, ilustracija i veze uradio novinar.de

 

Kopiranje i javno objavljivanje sadržaja objavljenih na portalu „novinar.de“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije nisu dozvoljeni. © Novinar.de 2017

 

 

Kletva šest: Površnost caruje, um kunja
Kletva – šesti deo. Površnost caruje, um kunja…
Posted 4 dana ago

Možda se žalopojka o Oče naš i Pravdi u danas može shvatiti kao zastarelost i možda se baš zato danas i tretira kao “bilo nekad sad se i ne pripoveda”,…

Kletva – šesti deo. Površnost caruje, um kunja…
Pismo Margetića premijeru Hrvatske
Otvoreno pismo Margetića premijeru Hrvatske
Posted 1 week ago

Poštovani gospodine Plenković, iako zbog narušenog zdravstvenog stanja, nakon puna trideset i tri dana štrajka glađu, ležim nepokretan u stanu, znam da je u najmanju ruku pristojno odgovoriti kako na…

Otvoreno pismo Margetića premijeru Hrvatske
Parada hrabrosti, snage i dostojanstva 29. septembra u Beogradu
Parada hrabrosti, snage i dostojanstva 29. se…
Posted 3 weeks ago

Udruženje osoba sa invaliditetom „Feniks“, Udruženje osoba sa invaliditetom „Tavor“ i Udruženje građana osoba sa invaliditetom „Novi horizont“ organizuje Paradu hrabrosti, snage i dostojanstva 29. septembra od 12.30 do 16…

Parada hrabrosti, snage i dostojanstva 29. se…
Med, žuč i ostala golotinja
Med, žuč i ostala golotinja
Posted 4 weeks ago

Jutros razgovaram sa Čičom, dugogodišnjim prijateljem - koga, deceniju progone, najviše zbog dobra koje je mnogima činio. Uhlebio je jedan manji grad sa platama iznad i onog nabildovanog proseka za…

Med, žuč i ostala golotinja
Kletva pet.Sloboda i Pravda…
Kletva – peti deo.Sloboda i Pravda…
Posted 4 weeks ago

“Nekada je Srbin dan započinjao sa Oče Naš...” Nekada je himna Srba bila Bože Pravde... Zašto? Zato što smo Boga Oca našega molili za Pravdu... možda čak... i jedino za…

Kletva – peti deo.Sloboda i Pravda…
Kletva četiri: Mulj…
Kletva – četvrti deo. Mulj!
Posted 1 month ago

Odgovarajući na pitanja koja neumitno nameće današnjica možda je najdostojanstvenije odgovoriti na pitanje: čemu su nas učili... ili možda: čemu su nas naučili... ili možda na presudno pitanje: čemu nas…

Kletva – četvrti deo. Mulj!
Kletva: Treći deo
Kletva: Treći deo
Posted 2 months ago

Ko zaslužuje da optuži koju krivicu... Baš na dan kada su naslovi Freak-izmišljotina, 12 avgusta 2018 preplavili američku javnost izmišljenom fatamorganom da su navodni “kontra-protesters nadmašili po broju navodne bele-nacionaliste”…

Kletva: Treći deo
mrtvo more
Mrtvo more
Posted 2 months ago

Drugog jula ove godine, svedoci smo još jednog nemilog dagađaja, bolje reći novog skandala koji, po ko zna koji put, potresa SPC, a to je fizički obračun episkopa mileševskog Atanasija…

Mrtvo more
Kletva Drugi deo
Kletva – drugi deo
Posted 2 months ago

Raskrinkavanje Laži - Raksrinkavanje Zla: Raskrinkavanjem vunovlačarenja! "Take pride in being the bureaucrat, for clerks rule the world...” This Rule is representing the perfect canvas of political imagery of unfathomable…

Kletva – drugi deo
Branko Dragaš MRŽNJA
Branko Dragaš: Mržnja
Posted 3 months ago

Zašto Srbe mrze? Neki razlog mora da postoji. Danas je sasvim jasno da je mržnja prema našem narodu otvorena. Na Vembliju se osećala u vazduhu mržnja Britanaca prema Novaku. Zato…

Branko Dragaš: Mržnja
PreviousNext

 




1 komentar u vezi “„Profesori“ Grešni Miloje i Slavko Radovanović”
  1. […] ne baš akademski tekst „Profesori Grešni Miloje i Slavko Radovanović“, objavljen na sajtu Novinar. de 8.5.2017, dr Miordrag […]


Pošaljite komentar

Da bi ste poslali komentar morate biti ulogovani

GENOCIDE REVEALED
logo
Pisanija Grešnog Miloja
Prof. Dr. Miodrag Petrović

Prof. Dr. Miodrag Petrović

KROTKI LAFOVI!
Antiekumenistički sajt

NOVI Antiekumenistički sajt

“STRELJANJE ISTORIJE”
logo
PRAVOSLAVAC 2017
GENOCID
JASTREBARSKO 1942
BOJKOT NARODA – dokumentarac
novinar.de
Loading
KORUPCIJA, VLAST, DRŽAVA
logo
AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE
logo