logo logo logo logo
Rubrika: Politika, Aktuelno, Društvo    Autor: Prof. dr. Slobodan Turlakov    585 puta pročitano    Datum: 23.01.2016    Odštampaj
PDF pageEmail pagePrint page

12188920_1669616179948706_7146704824058552630_nZnano je već, ovu prijateljsku opomenu nam je uputio ruski ambasador, Aleksandar Konuzin, onaj isti koji je jednom, na nekom skupu, glasno upitao; „Ima li ovde Srba?“, pošto niko nije reagovao, na izrečene osude Srba od strane proevropskih učesnika.

piše Prof. Dr. Slobodan Turlakov, 21.01.2016

***

Moramo da primetimo da sadašnji ambasador Aleksandar Čepurin takvu opomenu nikad do sada nije uputio našem narodu, ali je zato često ponavljao da Rusija razume našu težnju ka EU, da li po sopstvenoj inicijativi, ili po ambasadorskoj nuždi, da prenosi ono što mu njegova Vlada poručuje da kaže?

Ovih dana bio je u Beogradu ruski vicepremijer Rogozin, i on nam je sličnu opomenu uputio, govoreći nam da bi Srbiji, zbog evrointegracija, mogao da se desi „Keln 2“.

Znano je, takođe, kako je ministarka Zorana reagovala na ovo upozorenje, upućujući ga da bi mu bilo bolje da „vodi računa o svojoj državi, a mi ćemo o našoj“.

Bivajući svakodnevni svedoci kako se i koliko vodi računa o našoj državi, mogli bismo se zapitati: nije li ruski državnik tako reagovao, pošto je uvideo da se u našoj zemlji ne vodi računa o njoj, i da je glavno ono što „dođe“ iz Brisela i Vašingtona, ili kako reče Mojsilovićka. „iz američke ambasade“… ne možemo, a da se ne zahvalimo Rogozinu na upozorenju.

Kad znamo da lepa ministarka nije prvi put iskazala takav svoj stav prema Rusiji, počev od krađe dokumenta iz dosijea koje je predsednik Nikolić nosio u Soči, da potpiše Ugovor sa Rusima o izgradnji „Južnog toka“, ili za njenu izjavu da će „Srbija do 2020 biti deo EU, a ne deo saveza bivših sovjetskih republika“, ili, pak, da je bila protiv da srpska vojska učestvuje na paradi u Moskvi, (upravo kao i Vašington!,), pitajući javno predsednika Nikolića, koji o tome odlučio, da li je ispoštovao tom odlukom – nužnu proceduru!… to se mora zaključiti da ministarka ima sasim određen i trajno protivni stav prema Rusiji. Uostalom, kao i prema srpskoj Srbiji, kojoj je potpredsednica Vlade!

„Dveri“ je čak otvoreno nazivaju „američkim agentom“, pošto je u izjavi za „Danas“ rekla, da će „vrlo brzo morati da se obrati pažnja na nacionalitički blok Dveri – DSS, i to zbog naše dece“(!), pa ne možemo, a da se ne složimo sa predsednikovom savetnicom Pak, koja kaže: kako se gđa ministarka bavi „svim i svačim, a sama nema ni jedan rezultat“.

Nema sumnje da lepa Zorana nije sama, niti usamljena, ali ona nije kriva što Vlada u Srbiji nema jasno izražen nacionalni stav u svom delovanju, onoliko koliko ga bar imaju Hrvatska i Slovenija,, već su svi njeni članovi, iako pripadaju koalicionim partnerima, u po nečem, često i odlučujućem, usamljeni strelci, što nikom ne škodi i što niko o jedinstvu vlade ne misli . Čak ni predsednik države!

Govoreći o svom eventualnom drugom mandatu, on se, uzgred, dotakao i Vlade, tvrdeći „da ona počiva na jednom čoveku, a trebalo bi i ministri da obavljaju svoj deo poslova“ , da bi sada, kad je izvesno da će biti izbora, tvrdio da „Vučićeva vlada odlično obavlja svoj posao, što će se videti i po odličnim rezultatima izbora“.

To vrludanje ili bar lelujanje, veoma je karakteristično ne samo za Nikolića, već i za Vučića, koji je nekoliko puta, poslednjih dana, ponovljao da ne „miriše na izbore“, a sad odjednom triumfalno objavljuje: „Moja odluka je – idemo na izbore!“, što je izazvalo pravu eksploziju aplauza prisutnog naprednjačkog članstva, čak u trajanju od 3 minuta!, kao ni jedna dosadašnja njegova najava, što može da se tumači kao i da je Vučiću nametnuta ta odluka od strane razularene mase, koja je tu najavu radosno prihvatila kao obećanje novih privilegija odn. nastavak postojećih.

No, sve to nije samo dokaz spremnosti za donošenje dijametralno suprotnih odluka, već, pre svega, odraz nesigurnosti u upravljanju državom, koje se ne može sastojati samo iz nastojanja ka Uniji, koja nas, očigledno – neće, i koji izmišlja svakojake prepreke i zamke, kako ne bi donela očekivano rešenje.

Stvar je jasna, nije to od juče, sve što je srpsko to Zapadu smeta, jer mu smeta sve što je rusko, što i kad je bilo i kad nije bilo vezivano za srpsko. Odista, i bez ruskog, kao za vreme kralja Milana ili Miloševića, srpsko je bilo njihova alarmantna nepotreba.

Ali, na žalost, u svakoj generaciji javi se neko ko tvrdi da to nije istina , i da treba da se prilagodimo.

Jednom je Jovan Ristić rekao, „kako ima neki crv u nama koji izjeda naše unutrašnje biće“, a Svetislav Simić naš poslanik u Sofiji, 12. dec. 1906. piše Pašiću: „Mi prema Bugarima moramo biti utoliko lojalniji i mirniji, ukoliko su oni prema nama osioniji i perfidniji. Time ćemo steći priznanje i poštovanje“. (!)

Tim rečima kao da je propisana tradicija našeg ponašanja i opštenja sa celim svetom.

Ali od 5. oktobra sve je nanovo i još čvršće cementirano. Došli smo dotle, da bivši „prosrpski“ predsednik, čija nas je vlada višestruko razrovala, izjavljuje kako je „Bolje bilo kad sam ja vladao, degradirali su demokratski standard“(!) A Vučić, i ne sluteći, mu odgovara:„Srbija je danas normalna i pristojna zemlja i zadovoljan je što i oni, koji ga kritikuju, danas žive u boljoj Srbiji, u kojoj smeju da kažu ono što pre tri godine, nisu smeli ni da pomisle“. Bar to, ako nemaju šta da jedu i obuku.

Jadan on, ne sme da pomisli zar se u jednoj pristojoj zemlji, mogu raditi takve stvari kao u ovoj, kojom on vlada. To jest, kad su Ugljaninu skrenuli pažnju da ono što on traži za Sandžak, nije ništa drugo već cepanje Srbije, on je odgovorio – „pa zato sam i osnovao stranku“(!) Ili, Sonja Biserko, koja je bez ikakvog ženiranja i snebivanja izjavila: „Navijala sam da Srbija izgubi u građanskom ratu. (!)“

Kad je postao premijer, prvu državu koju je posetio bila je BiH, ističući javno tu činjenicu, mada je bilo prirodno da prvo poseti Republiku Srpsku. Ali, eto, on nije. Jednom prilikom kad se već smilovao da ode u Banja Luku, uspeo je da kaže ovu neverovatnu i degradirajuću stvar: „Žao mi je što Republika Srpska više voli Srbiju, no Srbija nju!“ Jedan rasni državnik nikad tako nešto ne bi rekao, čak i kad bi bila istina.

Lepo savetuje Dr Miodrag Zec „Trebalo bi da se saradnja dve srpske države izdigne iznad tekuće politike“

Na žalost, to je gotovo nemoguće, jer uvek postoje razni obziri koje treba poštovati, onako kako je još Svetislav Simić definisao. Na primer, Vučić je obećao Dodiku, gotovo sigurno, da će cela Vlada prisustvovati obeležavanju Dana Republike Srpske, 9. januara. Ali, pošto se BiH usprotivila, jedva je i on sam stigao u Banja Luku. (Da je bar jedan ministar, svojim kolima, krišom došao i osvetlao svoj srpski obraz!)

Tada je obećao da će Vlada Srbije zajedno sa RS obeležiti i 75 godina od osnivanja logora Jasenovac.

„Jasenovac je logor u kom je najveći broj pripadnika našeg naroda, kroz istoriju, stradao. To naš narod mora znati i razumeti (?), da, uvek gledajući u budućnost, zna šta nam se dogodilo u prošlosti, kao i da to otrgnemo od zaborava, ćutanja, istorijskih falsifikata i neistina.“ Međutim, prošle godine u Jasenovcu, je rekao: „Jasenovac je ponor koji moramo da premostimo, iskrenim praštanjem. Potez koji zahteva svest.“

Nije rekao, a i teško je naslutiti, šta je on lično premostio, kad je u pitanju ne samo Jasenovac. Srebrenica, Ulica Vasa Miskin i pijaca Merkale u Sarajevu, Račak na Kosovu…

Nije stoga čudo što prof. Zec zaključuje: „Ne vidim da se stvari odvijaju kako on govori. Vučić živi od pohvala stranaca“

(Ipak) „Nemoguće je promeniti vlast koja ima podršku SAD i EU…

A što se EU tiče, mi ćemo stići na njenu sahranu.

Nastala kao kao nemački projekat za njenu veliku ekspanziju“, ona sada doživljava mnoge alarmantne teškoće. „Nemački je suficit, koliki je deficit ostalih. Nemačka je vladar Evrope. Srbija je ni na zemlji, ni na nebu.

Bolonja? Ubacivanje „ambrozije“ u sistem obrazovanja, ravna je samoubistvu nacije. Stotine hiljada lažnih diploma, koje žude da sa njima prodru u sudstvo, zdravstvo, u crkvu, to je stravično. Nama je nužna ljudska infuzija.

Republika Srpska treba da štiti sebe, da ne čeka zaštitu od ovakve Srbije.

Elita je izdala ovaj narod“…

Tako prof.Zec, jedan od onih umova koji je mogao i trebalo da bude stub ove zemlje..

Nesreća je u tome što ovoj vlasti nisu potrebni nikakvi unutrašnji, domaći stubovi, jer počiva na onima sa Zapada, i pitanje je nisu li i ovi prevremeni izbori raspisani na njihov mig. Verovatno. Pošto je opšte uverenje Zapada da Vučićeva vlast još nema alternativu, i da tu prednost treba za vremena iskoristiti.

Upravo zato su raspisani i stranački izbori, kako bi Vučić stekao dačićevsku moć unutar stranke, koju je Dačić upražnjavao nekoliko meseci, dozvoljavajući sebi da vlada SPS-om kao jedinstveni i apsolutni vladar, bez ikakvog pomoćnog partijskog organa. Doduše, on kao takav vlada i sada, kad je sklepao nekakav Upravni i Izvršni odbor. Uostalom, njega i ne interesuje bilo šta drugo, sem njegova evropska promocija, koja mu je izgleda neočekivano izmakla predsedništvom OEBS-a.

Bojeći se za svoj položaj on i jeste udesio sastanak sa Vučić, kako bi navodno dogovorili saradnju i u budućnosti, u „interesu građana“. Moglo bi se čak pomisliti da je raspisivanje izbora, u stvari, posledica tog njihovog „koalicionog sastanka i dogovora“. No, pitanje je.

Izbori unutar SNS, zakazani za 13. febraur, kojima je Vučić najavio i čišćenje stranke od nepoželjnih elementa, mogu se svakojako završiti. Ako Vučić ne preduzme ono što je u svoje vreme učinio Nikola Hristić: „Svako ima da glasa po svojoj savesti. Onako kako mu je naređeno“, može da mu se desi da rečeno „čišćenje“ neće biti moguće, pogotovu što ako se oni, koji osete da su na spisku, organizuju, i glasaju po svojoj potrebi. To jest, može da se desi ono što je, pre izvesnog vremena, Miša Đurković proricao, da će se prava opozicija roditi unutar stranke na vlasti.

Ali, sve su to samo pretpostavke, jer nedavno smenjivanje direktora policije, i odmah potom njegovo proizvodstvo za Vučićevog savetnika, ukazuje na pravo stanje stvari. Naime, svi oni koji mnogo znaju, pa tako recimo i Gašić, neće biti odbačeni, kao što ni Veljović nije otišao u penziju, jer svi oni svojim znanjem tolikih koruptivnih i kompromitujućih stvari, mogu korisno da posluže Vučiću u njegovoj apsolutističkoj vladavini.

Jednom reči, Vučić još nije stekao alternativu. Još uvek mu je dozvoljeno da radi i priča svašta.

Eto, pre neki dan, on i Zorana su u N. Sadu na ranžirnoj železničkoj stanici održali – svečanu promociju projekta (!) modernizacije i izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta.

Ko bi se nadao da se projekat može svečano promovisati; ali , ne samo da može već i da se obnaroduje „Srbija će biti biti zemlja koja će se ponositi svojom železničkom i saobraćajnom infrastrukturom!“ Ali, nije se samo na tom ponosu zadržao, već je proglasio „(srpskom) sramotom, što se od 1884. ništa nije uradilo u ovoj oblasti“.

Stvari, međutim, stoje sasvim drugačije.

Na Berlinskom kongresu 1878. Srbija je prihvatila obavezu da za tri godine izgradi prugu Beograd – do granice sa Turskom i Bugarskom. Zbog pada Generalne unije, koja je dobila izgradnju pruge, kasnili smo, pa je pruga Beograd – Niš puštena u saobraćaj 3/15.sept.1884. Četiri godine kasnije, 1888, otvoreni su njeni kraci, jedan do turske granice (Ristovac) a drugi do bugarske granice (Caribrod)

Ali to nije sve.

Izgradili smo čitavu mrežu pruga uskog koloseka: Zabrežje – Valjevo 1908, Aranđelovac – Lajkovac 1908, Stalać – Vrnjci – Kraljevo 1910, Kraljevo – Čačak 1911, Paraćin – Zaječar 1911, Čačak – Užice 1912, Zaječar – Prahovo 1914!

I čija bi sad trebalo da bude – sramota, Vučiću?

Ali, tu je Zorana, ona ne da svog premijera, pa kaže da je ova pruga do Pešte projektovana „zahvaljujući njemu. Ona je posledica njegove vizije, umesto da su je ostala ministarstva osmislila“

Prenebregavajući da je time kritikovala i samu sebe, kao ministarke saobraćaja, ali važnije od toga je njeno otkriće da Mađarska još nije potpisala sa Kinom okvirni ugovor, koji smo mi potpisali još novembra meseca, što može svakojako da se završi.

Orban koji svoju vlst doživljava kao izrazito nacionalnu, vidi korist za Mađarsku ako se obnovi pruga Ristovac – Subotica, odn. Bar- Beograd, jer tako tim prugama dobija njihov uvoz i izvoz ubrzanje, što je jedino u njihovom interesu. Vučić to ne shvata, on kaže da će brzom prugom Beograd-Pešta, naši građani dobiti mogućnost da brže putuju! Sve za građane, jer, oni – glasaju!

Ali, tako je već sa tolikim Vučićevim obećanjima, koja se ižive u jednom danu!

Desilo mu se, međutim, da je jedno obećanje ipak ispunio. Ono po kom će za Novu godinu pohapsiti – mafiju. „Pašće velike zverke, tajkuni i bivši ministri“.

Koja vlast tako nešto unapred objavljuje? I zbi se hapšenje. Čak 79 –toro.

Od najavljenih ministara zna se samo za jednog, poljoprivrede… Velike zverke se ne pominju. A mogle su mnoge, na čelu sa tandemom Tadić-Dinkić, koji je bivši srpski ambasador u Izraelu, Mile Isakov, javno optužio da su opljačkali državu za 20 miliona evra, prilikom, nikad ne nabavljenog, famoznog izraelskog „osmatrača“ (satelita). Uz to, Dinkić je ukinuo svoju stranku, ali nije vratio preko 100 miliona dinara njenog duga. Pajtića su optuživali da je Vojvodinu srubio svojim pljačkaškim apetitima, da ne pominjemo Đelića, Šutanovca, Bogićevića, Petrovića… i ko zna koga i koliko još, jer 5. oktobar je sve njih stvorio i omogućio… i svi su oni postali velike zverke, tajkuni, enormni bogataši… ali ko sme njih da upetljava u ova hapšenja, kad svi oni znaju kako je sve teklo, i ko je sve omastio brke!

Među uhapšenima našla se i bivša direktorka „Dunav osiguranja“, Milanka Jezdimirović, koja je posle 3 ½ podnela ostavku , jer nije izdržala pritisak koji je na nju vršen iz SPS-a da zaposli njihove kadrove , ili, pak, da omogući nekoj firmi, bliskoj SPS-u posao na tenderu, kao na pr. Željku Žunjiću, direktoru i vlasniku „Biohemije“, inače bliskom Dačiću…

Uopšte, Dačić je jedan nesaglediv tip, neuhvatljiva mutljavina, lukav koliko prepreden, koji je od SPS-a napravio lukrativno preduzeće, u kom svi rade pod njegovom rukom, što se i njima isplati…

Uoppšte, taj „sin juga Srbije“, kako ga je krstila predsednica IO SPS–a, ima samo jedan cilj, da se on, sa svim svojim neomeđenim potrebama, nabaci na vrh lestvice, na koju je postavio petokraku, čak i na sam Božić!

Nema šta, pravi poslovni virtuoz, koji ispred sebe vidi kao uzor i putokaz samo Tita, koga je proglasio za „najjači srpski brend, iako nije Srbin“, ne pomišljajući da je upravo zato što nije bio Srbin, tako lako i mnogo ubijao Srbe.

Ali, on veruje da mnogi Srbi još uvek vide u Titu svog vođu, zato pred svake izbore doziva Tita, čak i u Užicu, u kom se Tito najpre iskazao kao ubica Srba, i tako sa Titom pod ruku dođe do svojih 10% glasova, pa će tako i sada. Pa, dakle, i u Vldu.

I kao što je opomenuo sve one koji još uvek druguju sa Miloševićem slikom, da im nije mesto u SPS-u, tako sad sve one koji su bili Titoisti opominje da im je dužnost da glasaju za njega, jer je on nastavljač Titove partije, iako je lišio svake ideologije.

Jednom reči, Dačić je čovek vidra. Čovek karijere.

Doduše, srećan je i što nije živeo u vreme knjaza Miloša, koji nije trpeo niske i debele ljude.

Ko god je stao na njegov put, imao je da se ukloni, za sva vremena. Najbolji primer za to i takvo uklanjanje je Milorad Vučelić, koji se vratio iz Haga sa Miloševićevim mandatom da Dačića izbaci iz partije, a svršilo se tako što je Dačić izbacio njega!

Afera Dačić – Radulović (Banana) – Branko Lazarević – Šarić, nikad neće biti razrešena, ma koliko bila teška milionima. Sudski procesi se neprestano odlažu, sve dok ceo predmet ne bude zastareo, što je rađeno i sa procesom Canetu, samo što je njegov mentor Vučić.

Ovaj vladajući svet, koji je ujedno i izdajnički, i koji je od Srbije napravio jednu neviđenu zemlju, čak i sa gledišta Ginisovih neverovatnosti, uspeo je da nadvlada svako samoosećanje kod našeg naroda, što sve podnosi. A ko zna, možda čak i sve razume, zamlađujući se svim onim što mu oni pružaju i čime ga „hrane“. Prihvatio je čak i to što mu ministar prosvete, mada nije Srbin, koji se, inače, stara o vaspitanju i obrazovanju njegove dece, savetuje da je „bolje da se deca uče toleranciji, nego Bogu.“

Pada nam na pamet da je i Bog počeo da upražnjava – toleranciju, čim sve ovo što se dešava, ne samo u Srbiji, već po čitavom svetu.

Idući za Bogom, Vučić, ponekad, ume da iskaže i neke čovečje potrebe. Eto, pre neki dan je priznao: „Ponekad mi nedostaje Utisak nedelje!“

Pa, neka mu ga prirede.

Zorana, Gašić, Nebojša, Vulin, Mali…

A mogao bi i prof. dr Aleksandar Martinović. U ime crnogorskih Vojvođana…

 

Slobodan Turlakov

 





Pošaljite komentar

Da bi ste poslali komentar morate biti ulogovani

GENOCIDE REVEALED
logo
Pisanija Grešnog Miloja
Prof. Dr. Miodrag Petrović

Prof. Dr. Miodrag Petrović

KROTKI LAFOVI!
Antiekumenistički sajt

NOVI Antiekumenistički sajt

“STRELJANJE ISTORIJE”
logo
PRAVOSLAVAC 2017
GENOCID
JASTREBARSKO 1942
BOJKOT NARODA – dokumentarac
novinar.de
Loading
KORUPCIJA, VLAST, DRŽAVA
logo
AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE
logo