logo logo logo logo
Rubrika: Politika, Aktuelno, Društvo    Autor: Srebrenica Historical Project    119 puta pročitano    Datum: 10.07.2015    Odštampaj
PDF pageEmail pagePrint page

Srebrenica(Tekst referata Stefana Karganovića, predsednika „Istorijskog projekta Srebrenica“ na naučnom skupu „Srebrenica 1995.-2015: činjenice, nedoumice, propaganda“ održanom 4. jula 2015. u Beogradu.)

Stefan Karganović, 10.07.2015

***

Ovaj naučni skup o Srebrenici u Beogradu održava se samo dve nedelje posle sličnog skupa u Banjaluci. To je asimetrični odgovor „Istorijskog projekta Srebrenica,“ „Fonda strateške kulture“ i „Muzeja genocida“ na raskošno promovisanje službenog narativa o Srebrenici u ovom jubilarnom periodu. Vodili smo računa da budemo u vremenskim okvirima obeležavanja godišnjice Srebrenice, u nadi – za sada iluzornoj – da ćemo stranu koja Srebrenicu posmatra iz drugačijeg ugla privoleti na dijalog.

Uhvatićemo odmah bika za rogove i postavićemo pitanje: „Da li postoje dokazi genocidne namere u Srebrenici?“

To je suština kontroverze o Srebrenici, i u pravnom i u političkom smislu. U nedostatku utvrđene genocidne namere, dolus specialis, bez obzira na cifre i okolnosti, ubijanje u Srebrenici ne može se uzdići na nivo genocida. Genocid je znatno više od prostog ubijanja ili vođenja vojne operacije, ma koliko smrtonosne ili razorne posledice. Srž delikta genocida je namera da se fizički uništi jedna od kategorija zaštićenih Konvencijom: etnička, verska ili rasna. To nije sporno i svi stručnjaci to znaju i prihvataju.

Pođemo li od pretpostavke da sazrevanje i logistička priprema genocidnog poduhvata iziskuje određeni vremenski okvir, razumno je postaviti pitanje: u kojem trenutku i na kojem vremenskom rastojanju od događaja je utvrđen nastanak genocidne namere u slučaju Srebrenice, ako je postojala?

Svedočenje glavnog istražitelja Haškog tribunala, Žan-Rene Rueza, u novembru 2001, pred Komisijom francuskog parlamenta za Srebrenicu, baca svetlo upravo na ovu okolnost. Na pitanje Komisije da li je tačno da pre 9. jula nije postojao plan za zauzimanje enklave, uprkos tome da je ta teritorija za bosanske Srbe bila od velikog strategijskog značaja, Ruez je odgovorio:

„Faktički, odluka o zauzimanju enklave nije bila doneta pre 9. jula, kada je general Mladić shvatio da enklava neće biti branjena. Prvobitni cilj je bio da se enklava suzi na teritoriju grada Srebrenice i da se pretvori u ogroman izbeglički logor na otvorenom, da bi se UN na takav način prinudile da otpočnu sa evakuacijom iz te zone.“ [1]

Drugi deo Ruezove izjave je nagađanje, ali onaj prvi, o nepostojanju namere na srpskoj strani, pre 9. jula, da se Srebrenica zauzme temelji se na dokumentima u koje je Ruez imao uvid i predočio Komisiji, i zato ima snagu dokazive činjenice.

Ako se ima u vidu tvrdnja da se genocid u Srebrenici dogodio u vremenskom rasponu između 13. i 17. jula, ovo je podatak od kapitalnog značaja, i to iz izvora bliskog Tužilaštvu haškog Tribunala. To znači da namera o fizičkom uništenju stanovništva Srebrenice, ili nekog njegovog dela, nije mogla postojati pre 9. jula, a navodni genocid je počeo samo četiri dana posle toga.

Vojnom veštaku Tužilaštva Haškog tribunala, Ričardu Batleru, dugujemo drugo značajno preciziranje redosleda događaja, opet protiv interesa ustanove za koju radi i utoliko verodostojnije.

Batlerovo svedočenje na suđenju Pelemišu i Periću pred Sudom za ratne zločine Bosne i Hercegovine 2010. u Sarajevu baca vrlo korisno svetlo na kontroverzu u vezi ne samo sa sledom događaja, nego i ključnim pitanjem: genocidnim umišljajem. Ukratko, Batler, koji je u zvaničnom svojstvu imao dostup najosetljivijim i najrelevantnijim dokumentima, na suđenju je izjavio da nije otkrio nikakvu naznaku o postojanju plana da se Muslimani istrebe, bar do 11. jula, kada su srpske snage zauzele Srebrenicu. To Ruezovu hronologiju pomera unapred za još dva dana, potvrđujući da se o genocidu na srpskoj strani nije razmišljalo ni četrdeset osam časova do početka imputiranog zločina. [2]

U svom svedočenju, Batler je, pored ovoga, izneo još nekoliko stavova koji postojanje genocidne namere stavljaju pod opštu sumnju, da se izrazimo najuzdržanije.

Prvo, on potvrđuje Ruezovu tezu da je izvorni cilj srpske vojne operacije, za koju je planiranje otpočelo 30. juna 1995, bilo samo da zaštićenu zonu UN svede na gradsku površinu Srebrenice. Drugo, naređenje vojsci da uđe u Srebrenicu predsednik Karadžić je izdao 10. jula, ili na samo jedan dan pre nego što se to dogodilo. To znači da je preuzimanje enklave predstavljalo improvizovanu odluku, donetu u svetlu vojnog uspeha operacije do tog trenutka, a ne smišljen potez sa ciljem zarobljavanja brojnog muslimanskog stanovništva, da bi zatim bili uništeni. Treće, sve dok neočekivano 10. jula opseg operacije nije bio proširen, da od tog trenutka obuhvati potpuno zauzimanje enklave, operacija je bila vođena isključivo na nivou Drinskog korpusa, bez učešća Glavnog štaba ili drugih viših struktura. Četvrto, Batler kaže da mu „nije poznat“ nijedan primer da je posle 11. jula, datuma kada je enklava već bila zauzeta i kada je operacija bila privedena kraju, VRS vatreno dejstvovala protiv civila u Srebrenici. Peto, što se tiče deportacije civila iz enklave, ni u vezi sa time, po Batleru, „dokumenti ne sadrže dokaze“ prethodnog planiranja od pre 11. jula ujutru, kada je doneta odluka da se uđe u Srebrenicu. Najzad, šesto, Batler je saglasan sa time da u redovima Vojske Republike Srpske nije bilo očekivanja da bi zarobljenici mogli biti pogubljeni, po Batleru, „sve do 12. pa čak i 13. jula.“

Sada se postavlja kritično pitanje: u kojoj meri su ovaj redosled i analiza događaja najmerodavnijih saradnika Tužilaštva MKTBJ uskladivi sa tezom da je političko i vojno rukovodstvo Republike Srpske nameravalo fizičko uništenje Muslimana u Srebrenici kao takvih, kao etničke ili verske zajednice? Konvencija o genocidu propisuje da je tako moralo biti da bi se genocid dogodio. A ako se u Srebrenici zaista dogodio genocid, ili u najmanju ruku ubijanje masovnijih razmera, da li je to bilo posledica odgovarajuće namere, ili tek nečija naknadna zamisao?

Iz ovog ugla, u potpunosti su razumljiva pitanja koja je postavio istaknuti kanadski pravnik i stručnjak za genocid, Vilijam Šabas, neposredno posle izricanja presude u predmetu Krstić:

„Nema li drugog ubedljivog objašnjenja za pogubljenje 7.000 muškaraca i dečaka u Srebrenici? Postoji li mogućnost da su postali meta zato što su bili vojnosposobni, i samim tim faktička ili potencijalna borbena lica? Da li bi neko ko je stvarno naumio fizičko uništenje jedne grupe, i dovoljno je svirep da bi ubio više od 7.000 nezaštićenih muškaraca i dečaka, uložio potreban napor da organizuje prevoz žena, deca i ostarelih – na sigurno?“ [3]

Činjenica – dobro poznata svim stručnjacima koji se ovom temom bave – je da ni na jednom od sedam srebreničkih suđenja pred MKTBJ nije predočen nijedan dokaz, sa bilo kojeg komandnog nivoa, koji ukazuje na postojanje namere i kojim se naređuje preduzimanje neophodnih logističkih mera sa ciljem uništenja muslimanske zajednice u Srebrenici. Na koji način Haški tribunal ipak izvodi zaključak da se dogodio genocid?

Odgovor na ovo pitanje nalazi se u par. 4 presude generalu Krstiću. Radi se o jednoj vrlo inovativnoj analitičkoj tehnici i pravnoj doktrini:

„Pretresno Veće se oslanja na mozaik dokaza koji u svojoj sveukupnosti prikazuje događaje tokom nekoliko dana u julu 1995. godine.“ [4]

Implikacija otvorene primene ovako neprecizne metodologije je da čvrstih i neposrednih dokaza – nema. Veće potencijalnu dokaznu građu o genocidnom umišljaju tretira kao kockice u mozaiku i spaja ih na način koji bi se mogao uporediti sa crtežom u Roršah Testu. Svaki posmatrač u principu crtež može da tumači na različit i subjektivan način, kao što Veće tumači svoj mozaik.

Da bi tumačenje Veća izgledalo minimalno ubedljivo, moraju se unapred eliminisati neke osnovne uvrežene pretpostavke o prirodi operacije koja se smatra – genocidnom. Jedna od tih pretpostavki je postojanje plana. Zato u par. 225 presude generalu Krstiću Veće iznosi iznenađujuću tvrdnju da „postojanje plana ili politike (policy) ne predstavlja sastavni deo krivičnog dela genocida u pravnom smislu.“ [5] Ako nije bilo plana ili politike, na kakvim se pretpostavljenim uzrocima temelji sugestija da je u Srebrenici počinjen genocid? Bez utvrđenog uzroka imputiranog krivičnog dela, teško je dokučiti za šta je general Krstić odgovarao i dobio tridesetpetogodišnju zatvorsku kaznu.

U par. 26 predostrožno Veće drastično preinačava i sam pojam namere: „Glavni pokazatelj… da su snage VRS nameravale da eliminišu sve bosanske Muslimane iz Srebrenice bio je pokolj od strane VRS svih vojno sposobnih muškaraca iz te zajednice.“ Da li su masakrirali baš sve, to upravo jeste jedno od otvorenih pitanja. Drugo pitanje je da li je pojam „vojno sposobnih muškaraca“ dovoljno širok da bi se izjednačio sa jednom od zaštićenih grupa koje se pominju u Konvenciji? Ali, čak da je u vrhovima političkog i vojnog rukovodstva Republike Srpske i postojala takva genocidna namera, kako se neubijanje Muslimana desetak dana kasnije, tokom i neposredno nakon operacije zauzimanja susedne enklave Žepa, uklapa u scenario?

U predmetu Krstić, Veće začetak srebreničkog genocidnog plana nalazi na sastanku srpskog vojnog i političkog rukovodstva u hotelu „Fontana,“ u Bratuncu, tokom prepodnevnih časova 12. jula 1995, mada priznaje da ni za to nema čvrstih dokaza. [6] Da li je „genocidna namera,“ koja je navodno u hotelu tada formulisana, predstavljala samo prolazno raspoloženje, koje nije potrajalo više od nekoliko dana? Jer uskoro zatim, pri polasku na Žepu, izgleda da je dolus specialis nestao, da bi bio zamenjen povratkom na uobičajene obrasce vojničkog ponašanja, manje-više u skladu sa odredbama međunarodnog ratnog prava.

Kada ste vi jedina ovlašćena instanca koja tumači sopstveni Roršahov crtež, problemi se rešavaju lako. Jednostavno iz slike izbacujete one likovne elemente koji smetaju vašoj koncepciji i tvrdite da je nešto što drugi ne primećuju – ustvari najočigledniji deo slike.

Na kraju, dva detalja koji uokviruju ovu kontroverzu.

Prvi se odnosi na svedočenje Dražena Erdemovića, „krunskog svedoka“ haškog Tužilaštva i čoveka kome je nepotrebno predstavljanje, na suđenju Radovanu Karadžiću. Karadžić Erdemoviću postavlja direktno pitanje koje se odnosi na srž stvari što se Srebrenice tiče, a to je dolus specialis ili genocidna namera:

„Da li ste u njih pucali,“ pita Karadžić, „sa namerom da uništite Muslimane u Bosni kao etničku grupu, da ih istrebite kao narod?“ Erdemovićev odgovor je glasio: „Ne, gospodine Karadžiću“. Karadžić je zatim pitao da li je iko iz Erdemovićeve jedinice imao nameru da istrebi Muslimane.

Na to Erdemović odgovara: „Gospodine Karadžiću, ja se ne sećam, ali ne verujem da smo toga dana raspravljali o namerama da se istrebe Muslimani. Nismo o tome razgovarali. Ne sećam se da sam o tome pričao sa bilo kime iz moje jedinice.“ [7]

Toliko o mentalnom sklopu neposrednog izvršioca zločina i nameri koja ga je u trenutku izvršenja motivisala.

Drugi detalj je jedan zaprepašćujući isečak iz izdvojenog mišljenja sudije Žan-Klod Antonetija u drugostepenoj presudi u predmetu Tolimir, u aprilu ove godine. Na kraju britke, kartezijanske kritike mišljenja većine, na preko sto stranica, Antoneti iznosi svoj sumarni zaključak, koliko objektivan toliko i šokantan:

„Uloga optuženog jeste definisana ovom presudom, međutim odgovora nema na opravdano pitanje porodica žrtava, koje žele da saznaju ko je naredio masovna pogubljenja… Do današnjeg dana, čini mi se, na to suštinsko pitanje porodica žrtava i očekivanje međunarodne zajednice nije moguće odgovoriti… na pitanje, ko je naredio pogubljenje hiljada žrtava, i zašto. Danas, na osnovu predočenih dokaza, ja ne bih znao kakav odgovor da im ponudim.“ [8]

Neka se svako zamisli nad ovim razarajućim komentarom jednog od najuglednijih i najkorektnijih sudija haškog Tribunala. Ako za skoro dvadeset godina istraživanja Srebrenice Tribunal nije uspeo da utvrdi ni najosnovnije činjenice, mora da je svoj posao radio sasvim pogrešno, koristio metodologiju koja zasigurno ne vodi stručno održivim (ili makar samo informativnim) zaključcima i rukovodio se agendom uglavnom lišenom pravnog utemeljenja.

O genocidu u Srebrenici – bolje i da ne govorimo.

 

SREBRENICA HISTORICAL PROJECT
Postbus 90471,
2509LL
Den Haag, The Netherlands
+387 65 286 355 (Republika Srpska)
+381 64 403 3612 (Serbia)
E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com
Web site: www.srebrenica-project.org

***
***
***

Srebrenica sve što je trebalo da znate a bilo je zabranjeno da se kaže

 

***
***
***

Info-knjizica Srebrenica SRB

 

***
***
***

 

 

 

Kletva šest: Površnost caruje, um kunja
Kletva – šesti deo. Površnost caruje, um kunja…
Posted 4 dana ago

Možda se žalopojka o Oče naš i Pravdi u danas može shvatiti kao zastarelost i možda se baš zato danas i tretira kao “bilo nekad sad se i ne pripoveda”,…

Kletva – šesti deo. Površnost caruje, um kunja…
Pismo Margetića premijeru Hrvatske
Otvoreno pismo Margetića premijeru Hrvatske
Posted 1 week ago

Poštovani gospodine Plenković, iako zbog narušenog zdravstvenog stanja, nakon puna trideset i tri dana štrajka glađu, ležim nepokretan u stanu, znam da je u najmanju ruku pristojno odgovoriti kako na…

Otvoreno pismo Margetića premijeru Hrvatske
Parada hrabrosti, snage i dostojanstva 29. septembra u Beogradu
Parada hrabrosti, snage i dostojanstva 29. se…
Posted 3 weeks ago

Udruženje osoba sa invaliditetom „Feniks“, Udruženje osoba sa invaliditetom „Tavor“ i Udruženje građana osoba sa invaliditetom „Novi horizont“ organizuje Paradu hrabrosti, snage i dostojanstva 29. septembra od 12.30 do 16…

Parada hrabrosti, snage i dostojanstva 29. se…
Med, žuč i ostala golotinja
Med, žuč i ostala golotinja
Posted 4 weeks ago

Jutros razgovaram sa Čičom, dugogodišnjim prijateljem - koga, deceniju progone, najviše zbog dobra koje je mnogima činio. Uhlebio je jedan manji grad sa platama iznad i onog nabildovanog proseka za…

Med, žuč i ostala golotinja
Kletva pet.Sloboda i Pravda…
Kletva – peti deo.Sloboda i Pravda…
Posted 4 weeks ago

“Nekada je Srbin dan započinjao sa Oče Naš...” Nekada je himna Srba bila Bože Pravde... Zašto? Zato što smo Boga Oca našega molili za Pravdu... možda čak... i jedino za…

Kletva – peti deo.Sloboda i Pravda…
Kletva četiri: Mulj…
Kletva – četvrti deo. Mulj!
Posted 1 month ago

Odgovarajući na pitanja koja neumitno nameće današnjica možda je najdostojanstvenije odgovoriti na pitanje: čemu su nas učili... ili možda: čemu su nas naučili... ili možda na presudno pitanje: čemu nas…

Kletva – četvrti deo. Mulj!
Kletva: Treći deo
Kletva: Treći deo
Posted 2 months ago

Ko zaslužuje da optuži koju krivicu... Baš na dan kada su naslovi Freak-izmišljotina, 12 avgusta 2018 preplavili američku javnost izmišljenom fatamorganom da su navodni “kontra-protesters nadmašili po broju navodne bele-nacionaliste”…

Kletva: Treći deo
mrtvo more
Mrtvo more
Posted 2 months ago

Drugog jula ove godine, svedoci smo još jednog nemilog dagađaja, bolje reći novog skandala koji, po ko zna koji put, potresa SPC, a to je fizički obračun episkopa mileševskog Atanasija…

Mrtvo more
Kletva Drugi deo
Kletva – drugi deo
Posted 2 months ago

Raskrinkavanje Laži - Raksrinkavanje Zla: Raskrinkavanjem vunovlačarenja! "Take pride in being the bureaucrat, for clerks rule the world...” This Rule is representing the perfect canvas of political imagery of unfathomable…

Kletva – drugi deo
Branko Dragaš MRŽNJA
Branko Dragaš: Mržnja
Posted 3 months ago

Zašto Srbe mrze? Neki razlog mora da postoji. Danas je sasvim jasno da je mržnja prema našem narodu otvorena. Na Vembliju se osećala u vazduhu mržnja Britanaca prema Novaku. Zato…

Branko Dragaš: Mržnja
PreviousNext




Pošaljite komentar

Da bi ste poslali komentar morate biti ulogovani

GENOCIDE REVEALED
logo
Pisanija Grešnog Miloja
Prof. Dr. Miodrag Petrović

Prof. Dr. Miodrag Petrović

KROTKI LAFOVI!
Antiekumenistički sajt

NOVI Antiekumenistički sajt

“STRELJANJE ISTORIJE”
logo
PRAVOSLAVAC 2017
GENOCID
JASTREBARSKO 1942
BOJKOT NARODA – dokumentarac
novinar.de
Loading
KORUPCIJA, VLAST, DRŽAVA
logo
AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE
logo