Општенародни митинг одржан у Косовској Митровици 30. јануара под слоганом „Стоп Бриселским обманама и лажима“ један је од најмасовнијих у последњих неколико година.
01. фебруар 2013; Иван Максимовић
***
Лидери Срба са севера Косова организовали су скуп а народ, осећајући да му власт „измиче тепих испод ногу“, одазвао се у великом броју како би још једном показао своју вољу. Близу десет хиљада људи са целог северног дела Косова дошло је на овај митинг. Од парола могле су се видети „Не дамо судове Републике Србије“, „Остајемо овде, у срцу Србије“, „Само издајници одустају од Косова“ „Граница + жица = тамница“ и друге. Са скупа је послата јасна порука да српски народ са севера Косова и Метохије неће пристати на „промену државе“ нити прихватити „институције“ лажне државе коју многи покушавају да имплементирају односно створе на овом месту нешто чега никада није било.
„Народ са севера Косова и Метохије је сада у фунцији одбране Уставног и државног поретка целе српске државе“ изјавио је за портал Новинар. Де политиколог из Београда Александар Павић. Он је скупу присуствовао у својству координатора иницијативе „Никад граница“. Павић наглашава да је овај скуп као и наставак борбе Срба са севера „последња брана коначном распарчавању Србије“ а да је одбацивање „границе“ на Јарињу и Бриселских споразума у ствари одбрана Устава. „Сви који сада желе промену Устава то чине како би омогућили распарчавање Србије“ недвосмислен је Павић и додаје да је зато „борба коју тренутно најжешће води народ са севера Косова – борба целе Србије“. Народ са севера Косова „треба да зна да има право да ту борбу пренесе у Београд јер је то њихов главни град“ и да се не сме прихватити“ упућивање на Приштину јер они нису аутономна српска заједница већ држављани и грађани Републике Србије, наводи Павић. „Једино чврстина отпора српског народа свуда може да спречи оно што намеравају да ураде а то је успостављање границе између средишњег дела Србије и Косова и Метохије“. Он овај скуп сматра јако важним али упозорава да „ово не сме да стане овде“. Не сме да се дозволи да српски народ са КиМ буде сатеран у резерват, попут дешавања крајем 80-тих година која су своју кулминацију имала у Београду „тако мора да буде и овај пут. Београдске власти немају право да оставе овај народ на цедилу, немају право да га гурају у наручје лажне монструм државе Косово. Отпор овог дела народа може да буде искра која ће пробудити читав српски народ да устане у одбрану своје државности и слободе“. Управо због тога су ови скупови јако важни „али они морају бити још одређенији, са конкретним захтевима који имају свој почетак, свој крај и своје рокове“ истиче један од ретко национално свесних политиколога на српској сцени, Александар Павић.
Како је намера организатора била да скуп буде народни а не „обојен уским страначким интересима“ политички актери са КиМ готово да нису узимали учешћа. Окупљеном народу су се обратили представници српских институција, болнице, просвете, државне администрације. Од представника власти обратили су се председници Општина Косовска Митровица и Зубин Поток – Крстимир Пантић и Славиша Ристић.
Благо замерајући што му је наговештено да „нешто напише а да никога не увреди“ Ристић је за овај свој говор изабрао да „каже оно што му је на срцу“ и тако почео са „Београде, знамо за јадац!“ што је изазвало бурну реакцију окупљених Срба. Споразуме из Брисела Ристић је одбацио јер нису ништа друго до „Хашка пресуда српском народу на Косову и Метохији чиме се жели насилна интеграција Срба у такозвано независно Косово“ и директно „воде српски народ са севера КиМ у тамницу независног Косова“.
У свом маниру Ристић је поручио властима у Београду да Срби са севера Косова „нису стока коју ће неко продати кад наиђе сушна година да би прехранио остатак стоке већ део српског народа“. Он је упутио захтев државним властима да покажу „у ком то тефтеру пише да се мора дати баш српски народ са севера КиМ зарад уласка у Европску унију“ а ако већ мора да се да део народа онда „нека то буду они са Дедиња јер ће се најлакше примити у непостојеће независно Косово, од њих смо слушали како то није лоше“ рекао је Ристић. За Србе на Косову не постоји никаква „држава Косово“ наглашава Ристић и наводи да је то „мртворођенче које заслужује мртвозорника а не столицу у Уједињеним нацијама. Једина столица коју „независно Косово“ заслужује јесте она по неким обичајима овде код нас када се испред капије изнесе столица и преко ње пребаци пешкир“ поручио је Ристић и свој говор закључио поруком да „свака окупација има свој крај и до тог тренутка морамо остати јединствени као што смо данас и да радимо на томе да никада не прихватимо тзв. интеграцију у тзв. независно Косово јер то не зависи од оних који преговарају у Бриселу, то зависи пре свега од нас“.
На слогу је позвао и домаћин из Лешка, Светомир Јаснић, који је рекао да „ћемо изаћи сви од осам до осамдесет година да покажемо да нећемо дозволити да нас протерају одавде“ а да би то успели морамо „да будемо сложни и да живимо један за све и сви за једног. Да не дозволимо преоравање гробова, рушење споменика, убијање деце када изађу на реку да се купају и сав онај терор који трпе наша браћа јужно од Ибра“. Јаснић је нагласио да је успостављање границе на Јарињу недопустиво и пита се зар је могуће да власт не зна да „административни прелаз“ више није у Јарињу већ је измештен два километра ближе Рашком округу и да се сада налази не на Јарињу већ у месту Мура. Он препоручује српским властима да не улажу много у тај прелаз јер он „неће ту дуго постојати“.
Посебно је прозван Уставни суд Србије који већ месецима одбија да се изјасни о уставности договора који су склопљени и склапају се у Бриселу што директно указује на свезу државних власти и туђи утицај на највише државне институције у Србији. Након излагања учесника акламацијом је усвојена декларација којом се одбија свако укидање институција српске државе на Косову и Метохији јер „нико нема право на то“ и одбацују се сви договори Београда са шиптарским привременим властима. Уколико се наставе и појачају притисци за успостављање шиптарских институција на север КиМ, српски народ најављује нове барикаде и још јачу грађанску непослушност.
Иван Максимовић
Косовска Митровица, Србија
[…] […]