Вести

Срђан Шапер и БорисТадић -Фото:јутарњи.хр

Реконструкција и модернизација клиничких центара у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, за шта је Европска инвестициона банка (ЕИБ) још 2006. одобрила Србији кредит у вредности од 150 милиона евра, још увек није почела, иако је планирано да се цео посао оконча до краја 2012. године.

Пише: Иван Нинић; 06. јуни 2012

***

Упркос томе, клиничке центре је два пута, у промотивном смислу, „реконструисала“ фирма Срђана Шапера, члана председништва Демократске странке, на чему је зарадила 4.849.518,24 динара, сазнаје Пиштаљка.

Из докумената које је сарадник Пиштаљке добио од Министарства здравља види се да је са предузећем McCann Erickson тадашњи министар здравља Томица Милосављевић 2009. и 2010. године потписао два уговора о медијској промоцији и ПР активностима у вези са пројектом „Модернизација и реконструкција четири универзитетска Клиничка центра Србије“.Милосављевић је практично тиме на терет пореских обвезника дупло платио услуге и то не било коме, већ фирми чији је власник близак владајућој странци и тадашњем председнику Борису Тадићу, а да реконструкција заправо није ни започета.

Први уговор (404-02-295-11/2009-07) потписан је 1.7.2009. године и њиме је Министарство здравља ангажовало агенцију Срђана Шапера ради „пружања услуга односа са јавношћу“, као и услуга „вођења комуникацијских пројеката“, које подразумевају организацију односа са медијима, „како би се реализовали комуникацијски циљеви клијента“. Вредност уговора је 2.329.518,24 динара.

Предмет другог уговора (404-02-105-11/10-07) који је потписан 12.4.2010. године такође се тиче услуга односа са медијима, као и услуга праћења медија и анализе медијског садржаја. Вредност овог уговора на месечном нивоу била је 280.000 динара са ПДВ-ом, односно 2.520.000 динара за девет месеци ангажовања.

„Република Србија као зајмопримац одредила је Министарство здравља као промотера овог пројекта“, наводи се у једном од писаних одговора који је сарадник Пиштаљке добио из Министарства здравља. Међутим, овакво објашњење не значи да је Министарство здравља требало да потроши чак 4.849.518,24 динара на промотивне активности, од којих држава, здравствени система и порески обвезници нису имали никаквог ефекта. Уосталом, у Министарству здравља постоје запослени који су могли у јавности да промовишу све аспекте пројекта модернизације и реконструкције клиничких центара Србије, а за шта су плаћени као државни службеници.

Обавезе фирме McCann Erickson према Министарству здравља биле су: припрема и усвајање листе релевантних медија и новинара; успостављање и развој добрих односа са представницима медија; планирање и организација медијских активност; организација интервјуа и изјава за представнике клијента када је то могуће; саветовање у вези са садржајем изјава и одговора на потенцијална новинарска питања и брифинзи; припрема питања и одговора, потврда присуства и акредитације представника медија на догађајима које организује клијент; припрема сценарија и протокола за медијске догађаје; припрема и дистрибуција пресс материјала и прес китова и других релевантних материјала за медије; дистрибуција изјава и саопштења за штампу и обезбеђивање медијске покривености за клијента; адаптација материјала достављеног од клијента за потребе медија; и припрема извештаја о спроведеним активностима.

Изгледа да ништа од оволиког броја „комплексиних“ ПР услуга није помогло Министарству здравља како би се убрзале активности на реконструкцији клиничких центара у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу. Због спорости државне администрације, нерешених имовинско-правних односа и недостатка пројектне документације, Србија касни са повлачењем кредитних средстава од 200 милиона евра (одобрених 150 и најављених 50 милиона), без обзира што је крај 2012. године био предвиђен за окончање радова. Пиштаљка је дошла до документа из ког се види да је тадашњи министар здравља Томица Милосављевић налог за повлачење прве транше кредита од свега пет милиона евра издао готово две године по одобрењу кредита, односно тек 25.11.2008. године. Уједно, ово је и једина транша која је од кредитора повучена у периоду од 30.6.2008. до 30.6.2011. године, без обзира што је први кредит од 80 милиона евра Републици Србији одобрен још 8.12.2006. године

Од тог новца 2.734.168,75 евра утрошено је за пројектовање, 146.266 евра за испитивање постојећих конструкција на објектима у клиничким центрима и 1.332.388 евра за припрему градилишта (рашчишћавање, рушење и надзор) на објектима КЦ Београд и КЦ Ниш.

У фебруару ове године министар здравља Зоран Станковић рекао је да очекује да ће до половине године, а најкасније до септембра бити изабрани извођачи радова како би одмах затим била настављена реконструкција клиничких центара Србије и изградња нових зграда у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, које би требало да буду завршене до 2015. године. А колико се споро све ово одвија говори податак да је Министарство здравља тек 4. маја ове године расписало тендер за избор стручних лица који ће обављати архитектонске и инжењерске послове.

Пише: Иван Нинић

Извор: http://pistaljka.rs/home/read/228