Капела ЕРП у егзилу у Младенову(Бачка)

Рубрика: Актуелно, Религија, Србија, Друштво Аутор: Тема епархија БАЧКА пута прочитано Датум: 6.05.2012 Одштампај

Младеново

После колонизације 1945 из Босне, Херцеговине, Крајине, у Младеново у Бачку, у том месту је чинодејствовао свештеник Стеван.

05.05.2012

+++

За службу је била понуђена кућа Кумовића добошара који је имао два сина, а која када су отишли на даље школовање, због комунистичких услова, забрањују да се чинодејствује у њиховој кући. Оца Стевана затим прима кућа Милишића чији потомци готово на идентичан начин забрањују службу свештеника у својој кући.

Због прогона свештеника и Цркве уопште, Душан Кнежевић(1911-1965) заједно са својим оцем Марком, примио је у своју кућу свештеника Стеву и за службу понудио две доуличне просторије у кући. Тада долази свештеник Светозар Шећеров, који је био намесник у својој парохији у Обровцу и за чије време је у село дошао тадашњи епископ Бачки Никанор Иличић, који је осветио тај простор и благословио га за службу давне 1957 године. У парохији се променило много свештеника, али је највећу улогу одиграо протојереј Стеван Крунић, који је данас на служби у Бачком Петровом Селу. Он је заједно са домаћинима Марком и Душаном и поред много покушаја прогона, увреда, батина успео да сачува веру и Цркву у селу и тада и после смрти оба домаћина, када је је остала сама са четворо деце(Косом,Лепосавом, Милорадом и Надом) удовица Јованка Кнежевић(1920-2002).

Кнежевићи и Младеновљани су сведоци да је кућа много пута нападана, разбијањем прозора, у циљу заплашивања и терања верног народа са молитве

Сачувавши веру и Цркву у селу, 1975 године Господње, отац Стева Крунић купује кућу и реновирањем претвара у Храм који такође освећује епископ Бачки, блажене успомене Никанор Иличић. Али храм у кући Кнежевића стоји неизмењен и данас, где се са благословом Његовог Преосвештенства владике Артемија, епископа Рашко-призренске епархије у егзилу, поново на Светог Георгија 2012. лета Господњег, служи Света Литургија.

Као некада у време богоборног титоизма, када је било забрањено и спомињати име Божије, крштавати се, венчавати, славити Крсну славу, када су духовна чада светог Николаја Велимировића била гоњена на сваком кораку, тако и данас у време ек(о)уменизма, јереси и расколништва, скрнављење свете Литургије, прогона ревнитеља и антиекумениста у СПЦ, принуђени смо да се вратимо на почетак, да почнемо тамо где је почео Свети Сава, први Српски Ахриепископ и да одбранимо наше Светосавље и Светоотачко предање.