Templarski red Karađorđevića (novinar.de)
Kada su se devedesetih godina potomci Karađorđevića počeli pojavljivati na našim prostorima, možda je to izazvalo kod nekoga pozitivne emotivne reakcije,
Vesela Madžgalj, 15.01.2012
+++
kod određenih bunt, većina je indolentnih koje sve to i ne interesuje, a javnosti je predstavljeno kao vraćanje prestolonaslednika Srbije u Srbiju.
I to prestolonaslednik prihvaćeno je zdravo za gotovo. Prošlo je zaista dugo godina od njihovog pojavljivanja kada mi je skrenuo pažnju tekst o rođenju Aleksandra Karađorđevića, o čemu do tada nisam znala, a stvari stoje ovako. Ustav tadašnje države predviđao je da je jedan od uslova za nasleđivanje prestola da sin zvaničnog nosioca prestola bude rođen na teritoriji tadašnje države – Jugoslavije. I onda sam nastavila da čitam tekst o Aleksandrovom rođenju – dakle pošto su napustili zemlju i našli se u Londonu, tamo se on i rodio. Nije se rodio na teritoriji države koji su tada napustili. I sad neshvatljivo isključenje ustavne odrednice – da bi osigurali sebi naslijeđe prijestola, proglašavaju apartman u kojem se rodio Aleksandar teritorijom Jugoslavije i to još piše po naređenju Čerčilovog kabineta, pokušavajući da pozivanjem na Čerčila osiguraju validnost postupka. Kralj Petar nikada sebi nije oprostio što je prihvatio Čerčilov nagovor da i on podrži partizansku vojsku, a one čiji je bio kralj – ostavi na cjedilu, te je odatle ostalo „Mi za kralja, kralj za Tita,…“
Dakle u Ustavu nije bilo mogućnosti da se na taj način zaobiđe odrednica naslijednika prestola, jer sudeći po onom što su tada uradili Karađorđevići bilo je dovoljno da stoji odrednica da gdje se got rodi dijete nosioca prijestola nek se ta teritorija proglasi matičnom zemljom i mogućnost promašaja ne postoji. Aleksandar se rodio u tuđoj zemlji, udahnuo je tuđi vazduh i tuđu dušu. Poštovanje kao sin poslednjeg monarha svakako da ima, pravo na naslijeđe prestola nije stekao rođenjem. Tako je Višnji odlučio – da se ne rodi u svojoj zemlji.
Odavno nosim u mislima ovo sagledavanje a potakao me je tekst koji su objavili mediji o maltretiranju osoblja od strane Katarine Karađorđević, pa mi je odatle postalo jasno ono što svi mi znamo – kada se nalazimo na svom mjestu osjećamo se spokojno i mirno, a kada na ljude sijemo bijes i ljutnju, onda duboko nešto nije u redu iliti… Nismo na svom mjestu.
Naslijednici kralja Petra su svakako značajan dio Srbije, u razmjeni duhovnih i materijalnih dobara sa svojim narodom, naslijeđe prestola Karađorđevićima sa Petrom je završeno.
Vesela Madžgalj
Ilustracija: novinar.de
Kralj Petra je od svog oca Kralja Jugoslavije nasledio jugoslavensku krunu, a ne SRBsku. Njegov sin „prestolonaslednik“ Aleksandar poslije smrti svog oca javno se odrekao prava na Kraljevsku Krunu, o cemu postoje mnogobrojna svedocanstva po emigrantskim novinama iz toga vremena.
Karadjordjevicima treba vratiti svu imovinu koja njima pripada kao naslednicima u novoosnovanim drzavama bivse Jugoslavije, a zatim ispitati koliko su Karadjordjevici doprineli razdvajanju „dva oka u glavi“ Crne Gore i Srbije.
Prvi interviju u Jugoslaviji Aleksandar je objavio u slovenackoj Mladini, zato nebi bilo lose da se on ponovo prenese i negdje objavi, da bi gradjani Srbije mogli malo bolje da vide i drugu stranu clanova doma Karadordjevica, koji trebaju da budu zahvalni Slobodanu Milosevicu sto je dozvolio njihov povratak u Otadzbinu!
Karadjordjevici su samo „opcija“ za neupucene Srbe koji su, za divno cudo, pored svih problemcina i dalje hronicno nezainteresovani za sopstveno spasenje i dusevno i telesno…
Nedostaje malo vise zelje za informisanoscu i znanjem jer su svoju glupost i neznanje debelo placali kojekakvim olosima na celu drzave!
Pa nece valjda nasesti da i „posle masona – bude mason!!!???“