Вести

Osetija – Kosovo: “Neprijatelj ili vazal“! Kapitulacija ili  “Bastion nacionalnog integriteta“!

Časlav M.Damjanović, 16.08.2008

Početak poništenja 15-godišnje moralne zastranjenosti

Da li su današnji događaji u Osetiji početak poništenja moralne zataranjenosti koja je postala očigledna od trenutka završetka takozvanog “Hladnog rata“ a koja je svetu nametnuta još 1943. godine izdajom Ravnogorstva i srpskog naroda i dovođenjem na vlast Titove diktature?

Šta se zaista dogodilo u Osetiji?

U toku noći, u četvrtak 7. avgusta 2008. godine, gruzijske vojne snage umarširale su Južnu Osetiju. Južna Osetija, koja zahteva nezavisnost od Gruzije, funkcioniše kao nezavisan entitet još od pada Sovjetskog saveza. Iako su nadmoćne gruzijske vojne snage bez problema prišle prestonici Južne Osetije Tškinvaliju, koja je dosta blizu granice, uprkos teških borbi, gruzijske snage nisu uspele da okupiraju ni prestonicu niti ostatak Južne Osetije. Već sledećeg jutra, u petak, 8. avgusta, ruske motorizovane pešadijske i tenkovske snage, uz podršku avijacije, izvršile su protivnapad.

Pošto je pravoslavna Južna Osetija saveznik pravoslavne Rusije, ruske snage sprečile su Gruziju da pokori Osetiju nateravši gruzijske snage na povlačenje, i do nedelje, 10. avgusta, ruske snage su učvrstile svoje pozicije na teritoriji cele Južne Osetije.
Očigledno je da je Rusija unapred znala o gruzijskom napadu, jer su ruske snage reagovale munjevito! Ruski protivnapad bio je izvanredno isplaniran i izveden, tako da je za nepunih 48 sati situacija bila sređena.

Onda su u ponedeljak, 11. avgusta, ruske snage preduzele ofanzivu na Gruziju i to u dva pravca. Jedan pravac je bio iz Osetije na jug prema gruzijskom gradu Gori. Drugi pravac bio je iz Abhazije, koja je kao i Južna Osetija pod vlašću Gruzije a koja je takoše saveznik Rusije. Rusko napredovanje u ovom pravcu preseklo je puteve između gruzijske prestonice Tbilisija i gruzijskih morskih luka. Ovom prilikom ruske snage bombardovale su vojne aerodrome u Marneuli i Vazijaniju i onesposobile radare na međunarodnom aerodromu u Tbilisiju.

Ovim potezom ruske snage su efikasno otsekle gruzijske snage od ma kakvog stranog pojačanja i snabdevanja.

Američka lažna okupacija!

Uniformisana propaganda takozvanih američkih medija je obavestila Amerikance da su ruske snage “okupirale“ Gruziju! Naravno da je ovo bila laž jer ruske snage uopšte nisu ušle u Tbilisi, niti su zaposeli delove Gruzije koji za njih strateški nisu bili važni!
Osim toga, takozvane američke medije su na sva usta reklamirale navodnu rusku “pomorsku blokadu“ i “zabranu“ Gruzije ruskim ratnim brodovima da koriste luku Sevastopolj bez izričite dozvole gruzijske vlade.

Američke medije nazivam “takozvanim američkim medijima“ jer isto kao i u današnjoj Srbiji, niti američke medije niti američki Državni sekretarijat već dugo ne služe niti dobrobiti američkih građana, niti dobrobiti istine, niti dobrobiti Amerike kao države! Oni služe globalističkoj indoktrinaciji koja neobaveštene građane zlonamerno vara izmišljenim tumačenjima radi stvaranja veštačke psihoze “ogorčenja“ koju će ta ista indoktrinacija docnije iskoristiti kao nekakvo “ogorčenje građana“ koje daje nekakvo navodno “moralno opravdanje“ Državnom sekretarijatu, Pentagonu, Administraciji i vladinim agencijama da povlače sulude nasilničke poteze!

Shodno tome, u poplavi izveštaja o “ruskoj okupaciji“ uopšte se nije moglo razabrati šta se zapravo dogodilo!

Munjevito stvaranje lažne “psihoze ogorčenja“ protiv pravoslavne Rusije izvedeno je isto onako majstorski kako je nekad izvedena lažna “psihoza ogorčenja“ Amerikanaca protiv pravoslavnih Srba – koja je tada navodno “uslovila“ navodno “moralno opravdano“ otimanje Kosova od Srbije i totalno rasistički agresivan stav zvanične Amerike protiv Srbije, koji se ni do danas nije promenio!

Međutim, izgleda da su ovom prilikom globalni majstori naišli na tvrd orah. Ojačana Rusija se uopšte ne obazire niti na smušene pretnje Kondolize Rajs, niti na “ogorčeno“ pozivanje na “međunarodne norme“ i “prava“, niti na još “ogorčenije“ zveckanje oružjem američke uniformisane propagande!

Bez obzira da li će i Južna Osetija biti još jedan poraz morala civilizacije i još jedno nekažnjeno nasilje nad Pravoslavljem, ipak, postavlja se pitanje da li su današnji događaji u Južnoj Osetiji konačno početak poništenja moralne zataranjenosti nametnute kao zvaničnog međunarodnog poretka od završetka takozvanog “Hladnog rata“ – zapravo globalističke diktature nametnute još od završetka Drugog svetskog rata?

Jer… danas, kada su naleteli na tvrd orah, zapravo je prvi put da su naizgled neprobojni šavovi dogmatike globalističkih “naprednjaka“ i njihovih najamnika, poltrona i petokolonaša počeli da se paraju, čiode kojima je dogmatika provizorno pričvršćena u naizgled celinu počele da otpadaju i da otkrivaju intelektualnu trulež i duhovnu nemoć Zla koje se skriva iza ove gomile zakrpa.

“Ili si neprijatelj – ili vazal!“ Ili metak u čelo – ili kapitulacija!

Za navodni “sukob“ između Rusije i Zapada – stegonoša mrzitelja Srba, “elegantna“ dama američke propagande Džordži En Gejer kaže “ovo nije obična borba za moć i bogatstvo nego duboka borba za kulturu, za istoriju“! (Predictable resurgence, Georgie Anne Geyer, The Washington Times, 08/14/2008)

Ako se izuzme besramnost Gejerove da u istovetnim situacijama u odnosu na Srbe, pa čak i u odnosu na Drugi svetski rat upotrebljava istu argumentaciju onako kako joj je zgodno, danas protiv Srba da bi već sledećeg dana istu argumentaciju izokrenula u prilog na primer Šiptara, Bošnjaka ili Hrvata – a uvek pakujući ove svoje prevare u nekakve navodno civilizacijske “principe“ – onda je njen citiran zaključak da je borba zapravo za suštinu – zapravo tačan – jer zaista više nego za moć i bogatstvo – borba jeste za kulturu i za istoriju.

Ali… borba za kulturu i istoriju, zapravo za suštinu je davnašnja borba Pravoslavnog sveta – a borba globalista koje zastupa Gejerova jeste borba Zla protiv te Suštine Dobra.
Znači… i sama je svesna toga ali joj se omaklo.

To je ono pucanje šavova i ispadanje čioda i špenadli, to je ono otkrivanje truleži dogmatike sakrivene krpežom – Gejerova borbu za suštinu prebacuje u gurkaanje (positioning) za što bolju poziciju u post-hladnoratovskom vremenu, i citira, po njenim rečima “velikog diplomatu Džordža Kenana“ (George F. Kennan) koji je istorijsku tendenciju Moskve okarakterisao željom da na granicama ima isključivo ili “neprijatelje ili vazale“!

Međutim, dosledno anomalijama na kojima se zasniva post-hladnoratovska moralna zastranjenost koju je naturila združena globalistička takozvana elita – da je fašizam proglašen za antifašizam a antifašizam za fašizam, i da je uzrok pretvoren u posledicu, i obratno – Gejerova zapravo brljivo otkriva suštinu današnjeg globalizma:

“Ili si neprijatelj – ili si vazal!“
Ili metak u čelo – ili kapitulacija!

I to potvrđuje citirajući “elegantnog“ Eduarda Ševarnadzea koji joj je rekao, ah, pa naravno, u privatnom razgovoru: “Države Euroazije dosegle su stvarnu nezavisnost i postale su beočug u novom svetskom poretku!“

Iako je jasno da “stvarna nezavisnost“ nema baš nikakve veze sa postajanjem “beočuga u novom svetskom poretku“ – činjenica je da su američke obaveštajne agencije umesto da rade za dobrobit Amerike i Amerikanaca finansirale i organizovale nameštene takozvane “demokratske procese“ da bi pravoslavnu Rusiju – zaokružili “neprijateljima“!
Kojim neprijateljima?

Neprijateljima koji su u Drugom svetskom ratu stali na stranu Nacizma!
Prilikom rasturanja Jugoslavije – ta ista američka družina stala je na stranu isključivo tih istih zlikovaca i njihovih naslednika – onih koji su u Drugom svetskom ratu sarađivali sa nacistima!

Znači… juče sa saradnicima nacista protiv pravoslavne Srbije koja se borila protiv nacista – danas protiv pravoslavne Južne Osetije i pravoslavne Rusije – koji su se borili protiv nacista – takođe su stali protiv njih sa onima koji su u Drugom svetskom ratu sarađivali sa nacistima.

Setimo se samo generala Šalikašvilija, poreklom Gruzijca, šefa američkih združenih štabova, čiji je otac bio visoki SS oficir! General Šalikašvili uveo je u američku ratnu doktrinu totalno uništenje neprijateljske teritorije – zapravo etničko čišćenje i uništenje svih tragova kulture pa čak i najobičnijeg obitavanja “očišćenih“! Shodno ovoj novoj doktrini generala Šalikašvilija, američka generalska družina poznata pod imenom MPRI organizovala je najmasovnije etičko čišćenje i uništenje svih tragova obitavanja “očišćenih“ na teritoriji sa koje su očišćeni – očišćenjem pravoslavnih Srba iz Krajine i Slavonije!

Sada su na nišanu Šalikašvilijeve Gruzije pravoslavci Južne Osetije. Sutra će biti na redu pravoslavni Rusi…

Jasno je da rušenje Sovjetskog saveza nije obavljeno zato da bi se civilizacija spasla od komunizma – Sovjetski savez je srušen zato da bi pravoslavna Rusija bila opkoljena neprijateljskim susedima!

Naravno, to je i logično, jer isti oni koji su finansirali Japanski rat protiv pravoslavne Rusije i onda Boljševičku revoluciju protiv te iste pravoslavne Rusije – finansirali su i rušenje Sovjetskog saveza sa istim ciljem – protiv pravoslavne Rusije!

To je zapravo taj “beočug novog svetskog poretka“ koji je Gruzija postala a o kome govori Ševardnadze!

Ta Gruzija Gejerove koja je “rekla jasno i glasno da je njena budućnost Evropa!“ – ta Gruzija nije ona Gruzija za koju ona tvrdi da je “evropska nacija, vezana za Evropu kulturom, civilizacijom i vrednostima“ – to je namešteni beočug svetskog poretka u lancu kojim pravoslavnu Rusiju nastavljaju da stežu isti oni koji su je stezali u Drugom svetskom ratu. Jedina je razlika danas što su se ti iz Drugog svetskog rata udružili sa onima koji su nekad finansirali Okotobarsku revoluciju! Inače… ne prekida se “Juriš na Istok“. (“West rolling East“)

“Presedan Kosovo“!

Takozvana međunarodna “elita“ koja istoriju, moral, civilizacijske vrednosti – jednom rečju suštinu Dobra – proglašava nazadnjaštvom – baš kao što tu suštinu i mitropolit Amfilohije smatra “arhaičnim slepim crevom“ – koja svojom oratorikom propagira “građanstvo sveta“ – ima puno zavedenih mušterija – nema boljeg primera od Srbije.

Međutim, možda se na primeru Kosova najdrastičnije iskazuje da se danas ta opčinjavajuća retorika prvi put saplela o stvarnost suštine Dobra:

“Ako zaštita kosovskih Albanaca opravdava NATO-ovu agresiju onda bi znači i Rusi imali pravo da učine u Južnoj Osetiji isto što je NATO učinio na Kosovu!“ (“Dire Aftermatg“ by Austin Bay, a nationally syndicated columnist, The Washington Times, 08/15/2008) Ali – “Gruzija nije siledžijska Srbija Slobodana Miloševića! Gruzija je demokratska država koje se drži Zapada i politički i ekonomski!“ – “demokratije nisu diktature!“ (Isto)

Poništenje marioneta!

To znači samo je pokornom beočugu svetskog poretka dopušteno da se smatra demokratskim – to znači samo rasisti je dopušteno da se smatra demokratskim – a to je baš ono protiv čega su vođeni i Drugi svetski rat i Nirnberški proces – oslobođenje Pravde od dvostrukih standarda i ravnopravnost Pravde za sve narode sveta!

Da li je danas u Južnoj Osetiji konačno počelo to oslobođenje Pravde?
Bez obzira da li jeste ili nije, to Oslobođenje može se dogoditi samo ako svi učestvujemo u njemu, samo ako smo svi svesni šta oslobođamo, i samo ako smo spremni da se za to oslobođenje žrtvujemo.

Prema tome, sve se svodi na našu savest. I baš zbog toga, iako je očigledno da rasističkoj združenenoj propagandi pucaju šavovi i ispadaju čiode i špenadle, američka indoktrinacija natura ideju da treba navodno biti blagonaklon prema kosovskim Srbima. To je nastavak prevare.

Autonomija kosovskim Srbima bi jednom za svagda zabila glogov kolac Srpskom Kosovu:

eto, dali smo Srbima na Kosovu status – a pravoslavno Kosovo ode – jer nije srpsko!

Vladika Artemije u odbranu Pravoslavlja!

Zato sam bio srećan kada sam pročitao najnoviju poslanicu Vladike Artemija!
“Model i način obnove manastira Banjska nametnuo se kao paradigma i primer za ugled sveobuhvatne i održive obnove, ne samo porušenih crkava na Kosovu i Metohiji, nego i kao uspešan model brige i očuvanja kulturne baštine jednog naroda.“

“Liturgija u manastiru Banjska služena je po ustaljenom vekovnom poretku Crkve, koji se brižljivo čuva u Eparhiji raško-prizrenskoj, bez primesa novotarstava, koja se, nažalost, poslednjih godina, uz veliko usilje, pokušavaju nametnuti tokom bogosluženja.“
Službu su služili vladike Artemije, Nikanor i Lukijan.

I vladikama i sveštenstvu koje je opsluživalo svaka čast i hvala.
“Eparhija raško-prizrenska na čelu sa svojim Arhijerejem Episkopom Artemijem, predstavlja branu pozapadnjačenim tendencijama u Srpskoj Crkvi, i visoki svetionik iz koga sija nepomućena svetlost istinske vere Jedne Katoličanske Crkve“, jer “Eparhija raško-prizrenska, uz ne mali broj ostalih Eparhija SPC, predstavlja bastion očuvanja Predanja i iskonske vere Pravoslavne Crkve.“ (‘‘Četvrta godišnjica oživljavanja manastira Banjska“, 15. avgust 2008. Izvor: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska, Pres odeljenje Eparhije raško-prizrenske)

Časlav M. Damjanović