Вести

Kada bi svako delo bilo bogougodno, onda bi čovek kao Božija najveća tvorevina i promisao bio neinteresantan. Ili prema onoj Njegoševskoj: „Vreme zemno a sudbina ljudska“.

+++

Zato se i mi ljudi moramo truditi da Gospodu uznosimo najveće darove, dobrih dela, a kada grešimo potrebno nam je da uočimo greške i da smognemo snage da iste znamo i umemo da ispravimo. Jer , ispravka greški je jedno najvece i najbogougodnije delo, svakoga dobronamernog čoveka. ,,Ne čini drugima ono što tebi milo nije.“ Najveća je Božija i najmilosnija zapovest. Svih ostalih devet su satkane u ovu jednu. I ne ubiti, i ne ukrasti. I ne činiti preljube, i sveostalo što nam je od Gospoda zapoviđeno, nije milo da neko čini nama, pa zato mi to sve ne trebamo činiti ni drugima.

Ne učiniti preljube. Pokajati se ako je učinjena, i ne hvaliti se nikako, tim bezbožničkim činom. Sakrij svoju sramotu, i ne ponosi se onim od čega se pametni stide, jer samo oni koji razuma nemaju, kojima je znanje osiromašeno, ludosti smataraju za velika dela i prema njima se odnose, kao da su nešto pametno učinili. Jer i zaista je svaka bezumnička radnja Demonsko delo.

Bacimo pogled na slike iz priloga, na kojima nije teško uočiti da se dvoje i to u poodmaklim godinama, drže za ruke, grle i hvataju javno tamo gde se svi normalni skrivaju i stide da to čine. To je delo . Delo sa ovih fotografija pokazuje da se dvoje, pa čak izgleda i troje, ne odnose normalno jedni prema drugima. Bila je to gozba, u jednom Sremskom selu, a na gozbi kao u kupleraju. Jedan kao vladika i jedan kao nekakav sveštenik, obojica nose mantiju, a prepodobni otac Justin podučavaše, ne po ruhu već po delima gledajte u njih. Njihova dela govore o njima. Onaj jedan što glumi sveštenika, mrtvački opijen. Zar je to sveštenik? On je posle ovoga njegovog nedela otišao u Crkvu i ispred samog oltara oskkrnavio jedno veliko bogougodno delo ikone Svetih. Bez stida i srama. A da li on u opšte i zna šta je to stid, i šta je to sram? Pljuno je na ikone svetih, sa ikonostasa crkve u kojoj služi godinama. Ispred tog oltara i tih Svetih Ikona, on je izgovarao nedostojne reči, pogazivši po celokupnom ljudskom dostojanstvu, a da ne spominjemo i ono uzvišeno svešteničko, na kome, da je Vasilije Tomić kojim slučajem sveštenik, ja bih rekao ostao je žig ispljuvka. No što reče prota Mateja Matejić. Takvi pljuju na svoje „dostojanstvo“.

Ali ove fotografije iz priloga ne daju samo ružnu sliku o jednom nazovisvešteniku, koji pljuje po svome „dostojanstvu“, već i o jednom nazovi vladici, koji sada javno pokazuje sebe u svom celokupnom i nepobitnom izdanju. U izdanju jednog običnog bludnika. O monaštvu, ovde nema ni reči, a nekamo li govora. I to se sve na kraju pretvara u najobičnije banalnosti i orgijanje. Što sada i na kraju predstavlja jednu sliku demonsku. Zato će se svi oni pravi čestiti i iskreni vernici, oni koji znaju šta je prava i iskrena, a ne lažna ljubav, s pravom zgražavati na ovo delo demonsko. I zato će oni uzvikivati: O Gospode! Vide li Ti greha nad gresima, videli Gospode ove jeresi!? Videli Ti jeres nad jeresima?! Vide li Gospode svejeres!? Vidiš li Gospode šta nam rade neuki i nečastivi?! Zato onaj kojega vera u Gospoda nije napustila, pravi i iskreni vernik će znati da sva dela Demonska Gospod vidi i da ih kažnjava. Ta velika dela demonska, koja prihvataju ne samo obični ljudi već i lažni propovednici i pastiri, su nedela za one koje vera nije ostavila. Tako ta krajnja Božija kazna usporena ali dostižna, mora jednog dana pravedno presuditi i ovome delu demonskome.

I zato Narod Crkveni na kome počiva baza i temelj Crkve Hristove ovakva dela osuđuje i proglašava ih nedelima. Ova gozba u malom selu u Sremu, na kojoj se sakupilo nekoliko sveštenih lica, jer tu se pojavljuju i još kao nekakvi Arhipastiri, i pastiri, na slikama iz priloga, veleugodno je delo Domenosko.

I o tome veleugodnom delu demonskom više nije upoznat samo narod crkveni. O tome delu demonskom upoznat je najstariji član SA Sinoda, koji se ni posle određenog roka nije oglasio u javnosti da takvo, i jedno delo Demonsko protivureči i osudi. Preko javnosti, upoznati su i ostali Arhijereji SPC, pa ne treba gajiti iluziju da o tome delu do sada ne znaju i svi ostali članovi SA Sinoda SPC. Palo je čak i upozorenje, da ako SA Sinod SPC ne ispuni svoju dužnost predviđenu Ustavnim načelima ove institucije, da će i svi ostali Pravoslavni episkopi drugih Pravoslavnih Crkava, pa i sam Vaseljenski Patrijarh biti upoznati o ovome delu demonskome.

No SA Sinod ne ispunjava svoje obaveze predviđene Ustavom SPC, pa će naravno sada imati priliku i drugi da vide i sagledaju, u kakvo je bezakonje i jedno opšte rasulo zapao današnji Episkopat SPC. I neka vide. Jer, današnji Episkopat SPC brine kako da prigrabi, a kada je u pitanju Crkvena, onda je u pitanju imovina Crkvenoga Naroda, tu imovinu k sebi. Vera i crkveni život njih kao da ne zanimajune zanimaju.

Nije ovde namera ničija da se nekome ili bilo kome drže moralne predike, i da se običninim ljudima koji zemljom hodaju odaje anđeovski čin, nad onima, koji mantiju nose. Ali u pitanju je jedna velika banalnost, u pitanju su sveštena lica među ,kojima je jedan koji sebe prodaje za čednog i čestitog monaha??? O kavoj se ,,čednosti i čestitosti“ radi, govore same za sebe priložene fotografije. Dakle ni onaj minimalni faktor postiđivanja i posramljivanja nije ovdi došao do izražaja. Ovako se banalno ne ponaša ni jedan običan pijanac, a nekamo li monah i njemu podređen sveštenik.

Na kraju ženaska osoba iz sremskog sela nedaleo od Sremske Mitrovice*, koja flertuje sa nazovimonahom i vladikom na fotografijama je supruga jednog sveštenika, bračni par koje je nazovivladika Georgije Djokić imao nameru da dovede u Kanadu. I da se to i zaista dogodilo, onda bi taj sveštenik bio njemu podčinjen. Renomirane ustanove ove zemlje ne dozvoljavaju ovakvo ponašanje predpostavljenih u odnosu na svoje podčinjene. Takvima se u renomiranim ustanovama daje otkaz, sa vremenom da u roku od dva sata, pokupe sve što njima pripada i da napuste ustanovu.

U hijerarhiji Episkopata SPC nije dakle zastupljen cak ni minimalan standard renomiranih civilnih ustanova, vec tamo izgleda vladaju neka druga pravila. Neki ,,moral“ neuobičajen i neprihvatljiv u normalnom ljudskom životu. I tu sada instituciju koja svoj standard srozava ispod nivoa civilnih organizacija, treba prihvatiti kao deo SPC???

Da li treba jooš nešto da se ovde doda?

Janko Bojić; 24.04.2008

__________________

*One fotografije na kojima je prisutna osoba crvene kose, ili ako nekome odgovara popadija S., i pop Tomić iz Toronta, te su fotografije rađene u selu Grgurevcima nedaleko od Sremske Mitrovice. Domaćini su bili popadija i njen neveseli suprug sa fotografija. To je bila ta, kako sam je ja nazvao demonska gozba. Fotografije na kojima nema popa Tomića i crvene popadije su rađene u Kanadi.