Вести

18. mart 2007. Odmah ispod naslova World – Svet – Veliki članak sa velikom fotografijom kosovskog Srbina koji baca kamenicu na NATO vojnike. Naslov: Kosovo – Manjinski Srbi napali NATO čuvare mira. Podnaslov: Nezavisnost pod vatrom.

za novinar.de Časlav M.Damjanović; 22.02.2008

+++

Sve je tako montirano da čak i najnezainteresovanijem čitaocu privuče pažnju na najvažniji događaj u svetu!

Na fotografiji, ispred bacača kamenice je neka vatra koja se sumnjivo puši. Sumnjivo jer se takav dim proizvode samo petarde. Iza dima na betonskom platou neki krš koji liči na srušene položaje od džakova sa peskom i neka kao ispreturana vozila. (Kosovo – Matt Robinson, Minority Serbs attack NATO peacekeeprs – Independence under fire, The Washington Times, World, 03/18/2007)

+++

20. mart 2007.
Svega dva dana docnije. U istom listu: Malecka vest izgubljena u “Vestima iz sveta“.
Naslov:Kosovo – Komšije priznale novu republiku (Kosovo – Neighbors recognize new republic, World News, The Washington Times, 03/20/2007).

Priznanje Kosova od strane susednih Hrvatske, Mađarske i Bugarske nanelo je udarac srpskoj kampanji da ospori mesec dana staru nezavisnost Kosova. Srpski, prozapadno orijentisan ministar spoljnih poslova, Vuk Jeremić, propratio je odluku suseda sa “tugom“ i opomenuo ih “da ne mogu imati dobre odnose sa Srbijom“.

Kanada je priznala nezavisnost u utorak (dva dana ranije). Više od 30 zemalja je do sada priznalo nezavisnost Kosova. To je američka propaganda. Za dva dana neobavešteni čitalac je naučio: Srbi napadaju NATO! Nezavisnost ugrožena! Srbi prete susedima!
Srbi pokušavaju da ospore nezavisnost koju je priznalo više od 30 zemalja!
I to uključujući i Kanadu! Čak i srpski prozapadno orijentisani ministar spoljnih poslova – preti!

Šta je čitalac pročitao?
Čitalac koji nije uopšte svestan da je žrtva američke propagandne i kulturološke indoktrinacije pročitao je da su Srbi suludi rasisti i subliminalno je podgrejano već davno indoktrinisano ubeđenje da je kažnjavanje Srba moralno opravdano!
Prosečni Amerikanac nema pojma da naseda na isti propagandno trik kao u davnom Dubrovniku kada su se petarde pušile u malim morotnim čamcima u dubrovačkoj luci Revelin.

Da je zaista pogođen na svakom malom motornom čamcu benzinski motor bi trenutno eksplodirao i mali čamac bi trenutno potonuo! U Revelinu su se mali motrni čamci pušili danima. Režirano za slikanje.

Isto kao vatrica ispred srpskog bacača kamenice! Kamenicama na NATO! Veliki naslov da su Srbi napali NATO bio je na Grbavici u Sarajevu. Veliki naslov! U članku se tek na kraju sazna da su Srbi Grbavice bacali na NATO – kamenice!

A u doba vatrice u Revelinu američki nije bio obavešten da je današnji predsednik Hrvatske doneo petarde na šlepu, da su pristali u Dubrovačkoj Rijeci i preneli petarde kroz Stradun do Revelina…

Isto tako, američki čitalac, ogorčen indoktrinacijom da je kažnjavanje Srba moralno opravdano, nije imao pojma šta se zaista dogodilo u Srebrenici, niti u Rambuijeu, niti u Račku – prosečni Amerikanac je zabudaljen baš kao da živi u skutu Nataše ili Sonje i slobodne i neuštrojene štampe u slobodnoj i Tadićevoj stvarnoj državi Srbiji…

Istog dana kada su Hrvatska, Mađarska i Bugarska priznale Kosovo, u memorandumu upućenom američkom Državnom sekretarijatu, koji je objavila Bela kuća, predsednik Buš je objavio da Kosovo od sada može da dobija “odbrambeni materijal i odbrambene usluge u skladu sa američkim propisima“ i da će naoružavanje Kosova “ojačati bezbednost SAD i unaprediti svetski mir“.

Bez obzira što se naoružavanje Kosova podudara sa naoružavanjem Hrvatske koje je CIA sprovodila preko ostrva Brača uprkos navodnoj zabrani UN – i bez obzira što Bondstil može da se brani bez pomoći Albanaca – postavlja se ipak i poneko lakrdijaško pitanje:
Koju to bezbednost SAD?

I koji to svetski mir? Buš po običaju nema pojma o čemu govori, ali zato Državni sekretarijat tačno zna zbog čega naoružava Kosovo: “Isporuke američkog oružja su priprema terena za budućnost!“

Kaže to po običaju neidentifikovani predstavnik Državnog sekretarijata i još i dodaje da je SAD “učvrstila slične odnose i sa drugim zemljama u regionu!“ (Bush OKs supplying arms to Kosovo, Mar 19, 5:59 PM ET)

• Priprema terena za koju to budućnost? Slični odnosi sa kojim to drugim zemljama u regionu?
• Koja to budućnost zavisi od naoružavanja Kosova i naoružavanja drugih zemalja u regionu?

Odgovor da je Srbija zaista “Aneks B država“ pojavio se dva dana posle prve runde predsedničkih izbora na vrhu naslovne stranice Vašington Tajmsa pod naslovom “SAD lobira za proširenje Natoa“ (U.S. lobbies NATO to expand, Nicholas Kralev).
Naslov je ogromnim masnim slovima! Podnaslov je takođe neubičajeno krupnim slovima ali ne masnim: “Hrvatska, Albanija, Makedonija skoro sigurno“ (Croatia, Albania, Macedonia likely).

Suština članka je pitanje: “Da li su ove zemlje spremne na ono što će Nato tražiti od njih?“ Zašto? Zato što su “Zahtevi Saveza, onakvog kakav je danas – vrlo teški!“ Ne kaže se koji su to “vrlo teški zahtevi“!

Ali, pošto SAD smatra da je Nato “politička organizacija“ – te kao takav – kao “politički“ – ima pravo da sam odlučuje kako će upotrebiti svoju vojnu moć – iako se ne kaže da će što god čini NATO čini po naređenju svog američkog poslodavca – jasno je da je bilo zamišljeno da Srbiju drže u izolaciji Hrvatska, Albanija i Makedonija! Politički ali i vojno!

Pod etiketom Natoa! Danas je očigledno da je plan unapređen: Srbiju će držati u izolaciji Hrvatska, Mađarska, Bugarska i Kosovo! Sve istorijski provereni mrzitelji Srba i Srbije.
Sve istorijski provereni saradnici nacista i fašista u Drugom svetskom ratu.

Kao i uvek do sada stav međunarodne klike je moralno i rasistički uniformisan.
U američkom nedeljnom magazinu Njusvik (Newsweek), čuvenom po najponižavajućim izjavama mržnje protiv Srba tokom poznih devedesetih, američki bivši diplomata Morton Abramovic (Morton Abramowitz) izjavljuje 16. marta 2007. da se “Srbija nakon proglašenja nezavisnosti Kosova suprotstavila SAD i EU“, da je “Koštunica žestoki 19-vekovni nacionalista“ posvećen tome da “uradi sve što je neophodno da održi suverenitet Srbije nad Kosovom“, da je Koštunica “želeo teritoriju Kosova, ali ne i njegov narod“, i da je “stvorio političko okruženje u kojem opozicioni glasovi strahuju za svoju bezbednost“!

Osim što je očigledno da su SAD i EU nasrnule na suverenost države Srbije i da je prema tome najordinarnija laž da se “Srbija suprotstavila SAD i EU“, i osim što je očigledno da svaka država ima pravo da uradi “sve što je neophodno da odbrani svoj suverenitet“, i da to nema nikakve veze ni sa kakvim “19-vekovnim nacionalizmom“, i da je tvdrnja da je Koštunica “želeo teritoriju Kosova, ali ne i njegov narod“ besramna laž – zaprepašćujuće je i sramno da tu neonacističku dogmu propoveda jedan Amerikanac jevrejskog porekla!

Zaprepašćujuće je i sramno zato jer je istorija Izraela dugovekovni nacionalizam koji čini “sve što je neophodno da održi svoj suverenitet“!

Međutim, još čudnije je da jedan Amerikanac jevrejskog porekla zahteva da se srpskom narodu stavi na znanje da postoji “drugi put“!

Čudno je zato što Abramovicev nekakav “drugi put“ u prvom delu članka žestoko potseća na davno prevaziđeno ljotićevsko rešenje “srpskog pitanja“ koje je u toku Drugog svetskog rata bilo sprovođeno “prevaspitavanjem“ komunista i likvidiranjem ravnogoraca.
U istom smislu je sramno i zaprepašćujuće i rezonovanje američkog ambasadora Kamerona Mantera, koji je 13. marta 2008. godine izjavio da je “Kosovo donelo odluku da proglasi nezavisnost i SAD su donele odluku da tu nezavisnost priznaju!“
I da je i jedno i drugo: “U skladu s međunarodnim pravom!“

Baš tako kaže ambasador Manter – “u skladu sa međunarodnim pravom“ – nisam pogrešio, nije rekao – “u skladu sa međunarodnim terorizmom“!

Da poštovani gospodin Manter nije nikakav diplomata niti ambasador, da nema ponjatija ne samo o međunarodnom pravu već niti o demokratiji, i da je zapravo najobičniji siledžija Državnog sekretarijata dokazuje i njegova izjava da Amerika “Veruje da je narod u Srbiji posvećen evropskom putu!“

Zato će, kaže ambasador “na sve načine podržati one stranke na izborima koje se zalažu za takvu politiku!“ Šta znači da će SAD na sve načine podržati na izborima stranke koje se zalažu za evropsku politiku?

To znači Amerika će svim silama podržati jedne stranke protiv drugih stranaka!
Prema tome izbori nisu uopšte izbori! To znači najgrublje mešanje Amerike u unutrašnje stvari Srbije! To znači da je demokratiju zamenio međunarodni terorizam!

Međutim, to znači mnogo više od toga: Manterova izjava znači da Amerika ne smatra Srbiju suverenom državom koja ima prava da izrazi svoje mišljenje. Manterova izjava znači da Amerika smatra Srbiju teritorijom – ili rezervatom – a srpski narod i srpsku naciju bespravnom i bezličnom masom! Manterova izjava znači da Amerika rešava “srpsko pitanje“ koje je Hitler nasledio od austrougarske mržnje Srba! Manterova izjava znači da Amerika rešava austrougarsko pitanje “srpske nacionalne države“ kojoj se ne sme dozvoliti da postoji u Evropi. Manterovo rasističko, da ne kažemo nacističko shvatanje, zapravo poništava sve priče kojima nas kljukaju domaći izdajnici i plaćenici o pristupanju EU!

Jer pošto je EU poslušni pion Amerike jasno je da se ne radi ni o kakvom pridruživanju – već o bezuslovnoj kapitulaciji – da od časnog naroda budemo “prevaspitani“ u poslušno krdo!

To dokazuje i napis u britanskom Ekonomistu od 15. marta o nekakvom “rezervnom planu“ ukoliko “Srbija okrene leđa veropskim integracijama“. “Rezervni plan je pružanje dodatne pomoći Crnoj Gori, Makedoniji, BiH i Albaniji!“
Znači ne samo naoružavanje već i potkupljivanje!
Znači ne samo potkupljivanje već i izgladnjivanje.

Sve po redu samo da se srpski narod u krdo “prevaspita“! U istom članku u Ekonomistu se kaže da “Dmitrij Rupel zna bolje nego iko koliko je učinjeno da se pomogne Srbiji i demokratskim snagama u prethodnih nekoliko godina!“ Prema tome, to znači da su “EU-ovci“: Plaćeni najamnici. Plaćeni najamnici su “Peta kolona“. “Peta kolona“ su – saradnici sa okupatorom! Saradnici sa okupatorom su – nacionalni izdajnici.
Uvek bili i ostali.

Zato se takozvani Predsednik Srbije u intervjuu listu “Danas“ 15. marta 2008. godine izražava kao da je njegova EU izdaja već pobedila na izborima!

Pošto se sve vrti oko marta vredno je potsetiti na još dva datuma iz kojih bi – ako je u nama ostalo išta mudrosti naših baka i dedova – mogli mnogo da naučimo:
U okviru transfera vlasti prema Dejtonskom sporazumu 19. marta 1996. godine policija Federacije BiH ušla je u Grbavicu, poslednju sarajevsku opštinu koju su u bosanskom ratu držale srpske snage.

Dva dana ranije 60.000 sarajevskih Srba je napustilo Grbavicu.
Bilji zvani Kljinton je 19. marta 1999. izjavio da su Srbi “preterali“ i da su prema tome na Kosovu ugroženi američki nacionalni interesi. U pripremi za bombardovanje, tog dana su diplomate zapadnih zemalja počele su da napuštaju Beograd, a međunarodni verifikatori Kosovo.

Prvi put u modernoj istoriji su Amerika, Zapad, NATO, UN i EU pristupili namernom rušenju jedne suverene evropske države.

Današnje otimanje Kosova i ucena Srbije da kapitulira su očigledno završetak tog rušenja.
Danas, međutim, Srbija nije ni pod Titom niti pod Titovim Miloševićem. Uprkos svim pokušajima da se izbori sabotiraju, lažiraju, kupe… srpski narod, koga otimačina Kosova jeste probudila – može da se suprostavi!

Srpski narod je svestan da je “Srbija trajno isključena iz evropskog razvoja“, Srpski narod je svestan da ga u poslednjih osam godina EU-ova “Peta kolona“ saradnika sa okupatorom i nacionalnih izdajnika prostački mrcvari i ucenjuje uslovljavanjem uvek nekakvih “daljih integracija“!

Srpski narod je svestan da EU – nije Evropa! Srpski narod je svestan da EU želi “prevaspitan“ Srbijin leš.

“Prevaspitanje“ preživele “trećine“ Srba zacrtali su Januš Bugajski iz takozvane Krizne grupe, senator Bajden, i naravno madam Olbrajt i fon Holbruk onog trenutka kada ja američki Otpor sklonio sa vlasti Miloševića – ne da zato da oslobdi Srbiju od komunizma nego da Milošević ne smeta u “prevaspitavanju“ Srbije – u leš.

Prema tome pošto nikakva “evropska perspektiva“ ne postoji“ – jer EU je zaista uzurpator a ne nikakva Evropa – Majski Izbori nisu nikakav referendum Evropa ili Kosovo.
Naprotiv, Majski Izbori su izjašnjavanje srpskog naroda: Ili Mandat Srpskog Naroda na slobodno postojanje – ili kapitulacija!

Izjašnjenje Srpske Nacije da se oslobodi izdajničkog rada stranih plaćenika u našoj sredini.
Izjašnjenje srpskog naroda da ne želi da pripada EU u kojoj nema mesta za slobodnu Srbiju na kakvu Srbiju Srbija ima pravo – da ne želi u EU u kojoj nema mesta za Srbe onakve kakvi su!

Srpski narod mora da otvoreno, hrabro i pošteno kaže i sebi i EU da za nas nema mesta u rasističkoj EU koja nas mrzi.

Svojevremeno nas je vladika Nikolaj pitao da li hoćemo “državu bez Hristovog blagoslova“, da li hoćemo lažnu “slobodu bez radosti“, da li hoćemo da predamo “rat bez borbe“, da li hoćemo da nam budućnost bude “propast bez slave“, da li hoćemo da nam život bude poniženje “bez primera“, i optužio Jugoslaviju da “je prkos Hristu, prkos Sv. Savi, prkos Srpstvu, prkos srpskoj prošlosti, prkos narodnom poštenju, prkos narodnoj mudrosti!“

Sve te nakaradne ustanovu – Titovu Jugoslaviju, Miloševićevu Srbiju i Tadićevu nazovi Srbiju – u kojima smo bili ponižavani zato da bi nas snizili na današnji nivo – naturio nam je isti neprijatelj – ista rasistička mržnja koja danas hoće da nas u EU ponizi do kraja.
Zato moramo da okrenemo leđa EU koja nije Evropa – EU koja je mržnja, jer nama Srbima nema mesta među rasistima!

Naši pradedovi, i dedovi i bake i očevi i majke dva puta su ratovali protiv istog tog rasizma koji nas danas ucenjuje da se predamo zato da bi nas sadistički ponizio i dokrajčio.
Nećemo biti ni prva ni poslednja generacija Srba koja na Majskim Izborima mora da odgovori: Bolje grob – nego rob!

I naravno, ni prva ni poslednja srpska generacija koja mora da pazi da je ne namagarči nova slatkorečiva Peta kolona…

Časlav M. Damjanović; 22.08.2008