logo logo logo logo
Рубрика: Религија, Технологија, Друштво    Аутор: новинарство    2.449 пута прочитано    Датум: 14.01.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Doček Srpske nove godineNOVI SAD – Večeras će brojni građani Srbije opet proslavljati Novu godinu, ovog puta Srpsku. Srbi ali i Ukrajinci, dva puta dočekuju Novu godinu i većina najčešće to objašnjava razlikom između Julijanskog i Gregorijanskog kalendara.

Sada ona iznosi 13 dana, a ko doživi 2101. godinu, ako oba kalendara i tada budu na snazi, uveriće se da će Srbi, gledano prema Gregorijanskoj varijanti, praznovati Božić 8. januara. Osim ako se u međuvremenu ne prihvati najprecizniji kalendar za računanje vremena koji je predložio naš čuveni stručnjak dr Milutin Milanković.

Kalendar, kao osnovno merilo vremena za sve savremene vidove komuniciranja, obeležava godine, mesece i dane. Dane su podeljeni na sate (24 sata u jednom danu), minute (60 minuta u jednom satu) i sekunde (60 sekundi u jednoj minuti).

Verski kalendar u službi računanja vremena

Problem kalendara aktuelan je u pravoslavnoj crkvi. Ova tema zahteva malo dužu studiju u razlici u danima između tzv. starog i novog tj. Julijanskog i Gregorijanskog kalendara.

Imamo oprečnu situaciju da Jerusalimska, Ruska i Srpska patrijaršija slave nepokretne praznike po starom kalendaru, dok Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Rumunska i Bugarska patrijaršija slave te iste praznike po novom kalendaru.

Sam kalendar, nije dogmatskog karaktera i zato njegova izmena u pojedinim crkvama nije porušila kanonski poredak ili odnos prema tim crkvama. No ipak ta promena je donela i velike potrese i rascepe u crkvi.

Prvi kalendar je uveo rimski car Julije Cezar, 45. godine po Hristovom rođenju, pa se taj kalendar zove Julijanski. Taj kalendar je izračunao egipatski astronom Sosigen. On je činio godišnji krug od 365 dana i 6 sati. Kako kalendar mora imati dane koji su vezani za dnevni krug, tih 6 sati se sabere za 4 godine i svaka četvrta godina ima 366 dana, to je tzv. prestupna godina. Prestupna godina dobije u februaru taj jedan dan i tada februar ima 29 dana. Prilikom izračunavanja ovog kalendara i prema tropskoj godini Sosigen je napravio grešku jer faktički godina ima 365, 2422 dana.

Ovo za prvo vreme nije značilo puno. No tokom vremena su dani zaostajali za tropskom godinom. Zato je komisija Rimske crkve pod predsedništvom Alojzija Liliusa predložila reformu kalendara koju 1582. godine prihvata papa Grgur Osmi. Prema proračunu koji je komisija iznela ustanovljena je razlika od 10 dana zaka.njenja. Papa je naredio da se posle četvrtka 4. oktobra kalendar pomeri na petak 15. oktobar, kako bi se ta razlika eliminisala. Da ne bi dolazilo do ponovnog zakašnjenja određeno je da godina na razmeđu vekova kojima se brojevi ne mogu deliti sa 400 ne bude prestupna (tako npr. 1700, 1800, 1900 nisu prestupne godine, dok se 1600, 2000, 2400 mogu deliti sa 400 i te godine ostaju prestupne). Kako Julijanski kalendar apsolutno svake četvrte godine i dalje ima prestupnu godinu, razlika od početnih 10 dana se povećava. Sada ona iznosi 13 dana, a ko doživi 2101. godinu ako oba kalendara i tada budu na snazi, uveriće se da ćemo mi Srbi gledano prema Gregorijanskoj varijanti praznovati Božić 8. januara.

Kao što je napomenuto Gregorijanski kalendar su prihvatile sve zapadne hrišćanske crkve, a postepeno i neke pravoslavne. Među prvima, Grčka crkva je uvela novi kalendar koji je već 1923. godine napravio velik raskol u Grčkoj crkvi i koji je i danas aktuelan.

Kasnije su pod pritiskom Rusije (eksperimentalno) novi kalendar uvele i Bugarska, a potom i Rumunija i obe na tome ostale. Jerusalimska patrijaršija, i kao deo Jelinske grupe crkava, iz praktičnih razloga ostala je na starom kalendaru, da ne bi slavili zajedno kada i rimokatolici i time imali problem kako da usklade bogoslu.enja na istim svetim mestima. Sveta Gora, i ako je usred Grčke ostala je na starom kalendaru i danas.

Neke pravoslavne crkve suočene sa ovim problemom slave Božić i po starom i po novom kalendaru (Ukrajinska crkva), te tako imaju dva Božića. Srpska, Jerusalimska i Ruska crkva ostale su na starom kalendaru.

Praznovanje Vaskrsa i ciklusa tzv. Pokretnih praznika svi pravoslavni hrišćani priznaju prema posebnom računanju, a to je: Vaskrs uvek pada prve nedelje posle punog meseca, posle proletnje ravnodnevnice. Važi i pravilo da nikada Vaskrs ne može pasti na Jevrejsku Pasku. Proletnja ravnodnevnica se računa po Julijanskom kalendaru i tu se ogleda nedoslednost onih koji su prihvatili Gregorijanski kalendar, kada moraju uvažiti Julijanski (jedini izuzetak je Finska pravoslavna crkva koja je prihvatila u potpunosti reformu kalendara te praznuje Vaskrs kao i zapadna crkva).

Profesor Milanković dao najprecizniji kalendar

Jedan od nasih najpoznatijih naučnika, svetski priznat stručnjak Dr. Milanković je bio delegat na Svepravoslavnom kongresu 1923. godine u Carigradu. Tu je naučno dokazano da ni Gregorijanski kalendar nije tačan i da će i on za 3 300 godina zadocniti za jedan dan. Zato je od kongresa dobio nalog da sastavi kalendar koji bi bio prihvatljiv za sve hrišćane. Dr. Milanković je to učinio.

Ako se iz Julijanskog kalendara u toku od 9 vekova ispusti 7 dana onda se dobija srednja dužina kalendarske godine od 365, 24222222 dana ili 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 48 sekundi.

Po Milankovićevom proračunu biće prestupna svaka godina deljiva sa 4, sa izuzetkom sekularnih godina koje će samo onda biti prestupne, ako broj njihovih vekova, podeljen sa 10, daje ostatak 2 ili 6. Tim novim pravilom koje reguliše raspored prestupnih godina dobija se srednja dužina kalendarske godine od 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 48 sekundi. Tim najvšim mogućim približavanjem tropskoj godini dobija se do sada nepostignuta tačnost kalendara..

Kada uporedimo sve tri verzije kalendara stvar izgleda ovako: Julijanski kalendar gubi svakih 128 godina jedan dan, Gregorijanski svakih 3 300, a Milankovićev će zadocniti za 1 dan tek posle više od 43 000 godina.

Možemo zaključiti da je novi Gregorijanski kalendar dosta tačniji od starog Julijanskog kalendara, a da je ipak najtačniji Milankovićev kalendar. Nadamo se da će ovaj kalendar u skoroj budućnosti biti prihvaćen svuda u svetu. Nekoliko puta je na najvišem svetskom nivou razmatrano usklađivanje svih svetskih kalendara, ali nikada ta stvar nije do kraja završena.

izvor: rtv.co.yu

+++

Kalednar: Kako se računa vreme

NOVI SAD – Kako što tačnije računati vreme – jedno je od najstarijih pitanja sa kojim se nauka suočila, a koje do današnjih dana nije potpuno rešeno. Astronomija, matematika i religija, svako za sebe i svi zajedno, od “postanka sveta” teže da čovečanstvu ponude tačnu orijentaciju u vremenu i prostoru. U nizu otkrića, od drevnih kalendara Asteka i Egipćana do savremenih lunarnih i solarnih kalendara, ističemo studiju o reformi kalendara profesora nebeske mehanike na beogradskom univerzitetu dr Milutina Milankovića.

Kalendar, kao osnovno merilo vremena za sve savremene vidove komuniciranja, obeležava godine, mesece i dane. Dane su podeljeni na sate (24 sata u jednom danu), minute (60 minuta u jednom satu) i sekunde (60 sekundi u jednoj minuti). U svetu vreme se računa na različite načine. U nekim mestima (Sveta Gora Atonska), vreme se računa po crkvenom značenju i počinje od večeri. To je tzv. biblijsko računanje vremena “I bi veče i bi jutro dan prvi” (Knj. Postojanja).

Ali postoji više načina računanja i napomenućemo samo neke poznatije:

Prva otkrića

Asteci su verovali da je svet prošao kroz četiri stvaranja koja su uništili jaguari, vatra, vetar i voda. Peti i trenutni svet je bio u opasnosti da ga unište zemljotresi na mig zemaljskog čudovišta. Svake 104 godine, kada su se poklapali ciklusi asteškog kalendara od 260 dana, solarnog kaledara od 365 dana i Venerin ciklus od 548 dana, svetu je pretilo uništenje. Izračunavanje takvih opasnih perioda je bilo značajno, a veliki asteški kameni kalendar, koji ima blizu 4 metra u prečniku, potvrđuje strahove Asteka. U središtu se nalazi lice čudovišta Zemlje, okruženo simbolima prijašnjih setova.

Dvadeset glifa koji predstavljaju imena svakog dana u asteškom mesecu se nalazi u traci koja je najbliža centru. Ali ovaj kamen se nije mogao koristiti kao kalednar, a proračune su radili sveštenici koji su upotrebljavali tekstove i tabele zapisane na kožama-knjigama.

Egipćani i Rimljani su praktikovali sunčevu (solarnu) godinu. To je sunčev kalendar, kome je osnova na jednoj godini-vremenu za koje se Zemlja okrene oko Sunca; za 365 dana i nekoliko sati. Jevreji i neki drugi među kojima i muslimani, drže mesečevu (lunarnu) godinu. Lunarna godina je kraća od sunčeve 11-12 dana, te se svake 2-3 godine morao dodavati po još jedan mesec. Ovaj nepraktičan način računanja kalendara ispravio je 360. godine po Hristu učeni rabin Hilel Drugi, izračunavši mnogo tačnije vreme trajanja kalendarskog meseca, a koji se od stvarne dužine puta meseca razlikuje za svega 0,4 sekunde i ustanovivši kao dužinu solarne godine 365 dana 5 časova 55 minuta 25,4 sekunde.

Verski kalendar u službi računanja vremena

Problem kalendara aktuelan je u pravoslavnoj crkvi. Ova tema zahteva malo dužu studiju u razlici u danima između tzv. starog i novog tj. Julijanskog i Gregorijanskog kalendara.

Imamo oprečnu situaciju da Jerusalimska, Ruska i Srpska patrijaršija slave nepokretne praznike po starom kalendaru, dok Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Rumunska i Bugarska patrijaršija slave te iste praznike po novom kalendaru.

Sam kalendar, nije dogmatskog karaktera i zato njegova izmena u pojedinim crkvama nije porušila kanonski poredak ili odnos prema tim crkvama. No ipak ta promena je donela i velike potrese i rascepe u crkvi.

Prvi kalendar je uveo rimski car Julije Cezar, 45. godine po Hristovom rođenju, pa se taj kalendar zove Julijanski. Taj kalendar je izračunao egipatski astronom Sosigen. On je činio godišnji krug od 365 dana i 6 sati. Kako kalendar mora imati dane koji su vezani za dnevni krug, tih 6 sati se sabere za 4 godine i svaka četvrta godina ima 366 dana, to je tzv. prestupna godina. Prestupna godina dobije u februaru taj jedan dan i tada februar ima 29 dana. Prilikom izračunavanja ovog kalendara i prema tropskoj godini Sosigen je napravio grešku jer faktički godina ima 365, 2422 dana.

Ovo za prvo vreme nije značilo puno. No tokom vremena su dani zaostajali za tropskom godinom. Zato je komisija Rimske crkve pod predsedništvom Alojzija Liliusa predložila reformu kalendara koju 1582. godine prihvata papa Grgur Osmi. Prema proračunu koji je komisija iznela ustanovljena je razlika od 10 dana zaka.njenja. Papa je naredio da se posle četvrtka 4. oktobra kalendar pomeri na petak 15. oktobar, kako bi se ta razlika eliminisala.

Da ne bi dolazilo do ponovnog zakašnjenja određeno je da godina na razmeđu vekova kojima se brojevi ne mogu deliti sa 400 ne bude prestupna (tako npr. 1700, 1800, 1900 nisu prestupne godine, dok se 1600, 2000, 2400 mogu deliti sa 400 i te godine ostaju prestupne).

Kako Julijanski kalendar apsolutno svake četvrte godine i dalje ima prestupnu godinu, razlika od početnih 10 dana se povećava. Sada ona iznosi 13 dana, a ko doživi 2101. godinu ako oba kalendara i tada budu na snazi, uveriće se da ćemo mi Srbi gledano prema Gregorijanskoj varijanti praznovati Božić 8. januara.

Kao što je napomenuto Gregorijanski kalendar su prihvatile sve zapadne hrišćanske crkve, a postepeno i neke pravoslavne. Među prvima, Grčka crkva je uvela novi kalendar koji je već 1923. godine napravio velik raskol u Grčkoj crkvi i koji je i danas aktuelan.

Kasnije su pod pritiskom Rusije (eksperimentalno) novi kalendar uvele i Bugarska, a potom i Rumunija i obe na tome ostale. Jerusalimska patrijaršija, i kao deo Jelinske grupe crkava, iz praktičnih razloga ostala je na starom kalendaru, da ne bi slavili zajedno kada i rimokatolici i time imali problem kako da usklade bogoslu.enja na istim svetim mestima. Sveta Gora, i ako je usred Grčke ostala je na starom kalendaru i danas.

Neke pravoslavne crkve suočene sa ovim problemom slave Božić i po starom i po novom kalendaru (Ukrajinska crkva), te tako imaju dva Božića. Srpska, Jerusalimska i Ruska crkva ostale su na starom kalendaru.

Praznovanje Vaskrsa i ciklusa tzv. Pokretnih praznika svi pravoslavni hrišćani priznaju prema posebnom računanju, a to je: Vaskrs uvek pada prve nedelje posle punog meseca, posle proletnje ravnodnevnice. Važi i pravilo da nikada Vaskrs ne može pasti na Jevrejsku Pasku. Proletnja ravnodnevnica se računa po Julijanskom kalendaru i tu se ogleda nedoslednost onih koji su prihvatili Gregorijanski kalendar, kada moraju uvažiti Julijanski (jedini izuzetak je Finska pravoslavna crkva koja je prihvatila u potpunosti reformu kalendara te praznuje Vaskrs kao i zapadna crkva).

Profesor Milanković: Projekat za reformu Julijanskog kalendara

O reformi kalendara i njegovom ispravljanju daje do sada najbolju studiju profesor nebeske mehanike na beogradskom univerzitetu dr. Milutin Milanković.

Dr. Milanković je bio delegat na Svepravoslavnom kongresu 1923. godine u Carigradu. Tu je naučno dokazano da ni Gregorijanski kalendar nije tačan i da će i on za 3 300 godina zadocniti za jedan dan. Zato je od kongresa dobio nalog da sastavi kalendar koji bi bio prihvatljiv za sve hrišćane. Dr. Milanković je to učinio.

Polazna osnova za Milankovićev rad bila je teza gimnazijskog profesora Trpkovića, koji se mnogo i savesno bavio pitanjem reforme kalendara, posebno u dve rasprave.

Nije zabranjeno praznovati Vaskrs u dan punog meseca.. Bili su to radovi objavljeni na prelomu vekova, 1900, 1901. godine, a na njih Milanković gleda ovako:

Prva od dve pomenute rasprave Trpkovićeve bavi se uglavnom novom interkalacijom prestupnih godina i računom koji bi odgovarao. U njoj je Trpković saopštio naučnu činjenicu. Ako se iz Julijanskog kalendara u toku od 9 vekova ispusti 7 dana onda se dobija srednja du.ina kalendarske godine od 365, 24222222 dana ili 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 48 sekundi. Ovaj isti broj saopštavan je i u nekim starijim delima kao dužina tropske, sunčane godine jer je Leland još u 18. veku izračunao tu vrednost, a i Besel do nje došao 1928. godine.

Trpković je mislio da je našao jedini pravi ključ za rešenje kalendarskog pitanja. Postignuta je dakle tolika tačnost da se veća ne može postići pošto nema razlike između kalendarske i tropske godine prema savremenom stanju nauke. govorio je on. Neki naši crkveni pisci neupućeni u nauku idu još dalje, pa smatraju taj rezultat za otkrovenje “koje je Gospod, otkrio sinu pravoslavne crkve..” To sve, naravno, nije tačno i nauka sudi mnogo trezvenije o toj stvari: spomenuti broj za dužinu tropske godine zamenjen je na temelju kasnijih tačnijih određenja Hansena (1853), Le Verie (1958) i Njukomba (1895) i konstatovano je da ta dužina uopšte nije stalna.

Francuske Efemeride Conaissance des temps, na koji se Trpković poziva u svojim radovima, daju ovu vrednost za du.inu tropske godine: 365, 24219647-0,00000624t.

Pri tome vreme t broji stoleća od početka 1900. godine. Znači da je dužina tropske godine bila 1900. godine 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 45,775584 sekunde. No, ovo skraćivanje važi strogo uzevši samo za naredne vekove, a ne za večna vremena. Kako će se dužina tropske godine menjati kasnije to nam još nije poznato, pa zato ne možemo govoriti o kakvoj srednjoj vrednosti tropske godine u op.tem smislu te reči, nego pod tim imenom razumevamo njenu dužinu za jednu određenu epohu, obično sadašnjost.

Sve ovo inače svakom astronomu nisu bile poznate činjenice, kao što to sleduje očigledno iz njegovih rasprava, poznate Trpkoviću, što mu se uostalom ne može naročito u greh upisati, kada se uzmu u obzir teške prilike u kojima je on radio. Nije dakle čudno što je on u daljem toku svoga rada dolazio do netačnih rezultata, no njegova je relacija, sama za sebe, vrlo dobra i može se pokazati vrlo korisnom, kada se samo pravilno upotrebi.

Po Milankovićevom proračunu biće prestupna svaka godina deljiva sa 4, sa izuzetkom sekularnih godina koje će samo onda biti prestupne, ako broj njihovih vekova, podeljen sa 10, daje ostatak 2 ili 6. Tim novim pravilom koje reguliše raspored prestupnih godina dobija se srednja dužina kalendarske godine od 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 48 sekundi. Tim najvšim mogućim približavanjem tropskoj godini dobija se do sada nepostignuta tačnost kalendara.

Kada uporedimo sve tri verzije kalendara stvar izgleda ovako: Julijanski kalendar gubi svakih 128 godina jedan dan, Gregorijanski svakih 3 300, a Milankovićev će zadocniti za 1 dan tek posle više od 43 000 godina.

Možemo zaključiti da je novi Gregorijanski kalendar dosta tačniji od starog Julijanskog kalendara, a da je ipak najtačniji Milankovićev kalendar. Nadamo se da će ovaj kalendar u skoroj budućnosti biti prihvaćen svuda u svetu. Nekoliko puta je na najvišem svetskom nivou razmatrano usklađivanje svih svetskih kalendara, ali nikada ta stvar nije do kraja završena.

Kao matematičar, nebeski mehaničar i klimatolog Milutin Milanković nije imao vremena da razrešava samo problem kalendara, jer je shvatio da se tu radi kako o vremenu potrebnom za precizna merenja tako i o konvenciji koja nije zavisila od naučnih razloga.

Jedan iz plejade mladih naučnika, nažalost prerano preminulih dr. Dušan V. Sladić, napravio je vrlo temeljnu studiju o tačnosti sunčevih kalendara u kojoj se bavio procenom odnosa trajanja tropske godine i srednjeg sunčevog dana. Napravio je poređenje između najpoznatijih kalendara: Gregorijanskog, Hajamovog, Laplaseovog, Miškovićevog, Milankovićevog, Seleškinovog, Stanojevićevog i Madlerovog, da bi predložio svoj kao najprecizniji. Naravno svuda se radi o greškama koje se mere sekundama, a koje bi tek kroz nekoliko stotina hiljada godina narasle na odstupanje od jednog dana. U tom se smislu tumačilo da je dr. Dušan V. Sladić na neki način ulovio u grešci i Milutina Milankovića, baš kao što je ovaj pronašao manjkavosti kod Trpkovića.

Naravno da nije tako, iz prostog razloga što je sam Milanković zaključivao da će precizni proračuni kalendara zavisiti od preciznosti polaznih podataka. Milanković je u svakom slučaju mnogo više pažnje poklanjao razmišljanju o vremenu kao temeljnoj kategoriji, što ga svrstava među one koji su fiziku približili filozofiji i obrnuto.

izvor: rtv.co.yu

Redakcijski komentar 

Neko bi baš želeo da nas prevede “žedne preko vode”. Samo da promenimo kalendar.
Urednik





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo