Postovani gospodine uredniče, počeću sa svojom pričom, tačnije ponudom zbog koje Vam se obraćam. Zovem se Snežana Tucović i živim u Užicu. Moju porodicu čine suprug Miloš i dva sina. Bavimo se 17 god. privatnim poslom, tačnije trgovinom obuće na malo.
Zbog nesigurnosti ove vrste posla, suprug se PRE DESET godina upustio u pokusaj promene nase delatnosti. Poceo je da se bavi razvojem turizma na selu. Posto je video da je to realno moguce u nasem kraju, gde je izobilje prirodnih lepota, krenuo je od sela svojih roditelja, tacnije GOSTILJA. To je prelepo selo ispod planine Cigote, (12 km udaljenom od Zlatibora) koje se moze ubrojati u RETKE DRAGULJE prirode, zbog ciste ekoloski nenarusene sredine, gde se sakrio veliki vodopad.
Kao zaljubljenik prirode, mogu sa ponosm reci da je PRVI moj suprug Milos sa puno ljubavi, entuzijazma i vere PROMOVISAO I UKAZAO NA POSTOJANJE tog vodopada (visine 25m). Verujuci da to moze da bude i vise od lokalnog znacaja, da vodopad moze da udje u riznicu prirodnih lepota nase zemlje Srbije! Sto je I dokazao, jer je vodopad Gostilje usao za kratko vreme u sve turisticke ponude – oslikan kao biser Zlatibora, na razglednicama I propagandnim materijalima tursticke ponude, radi lakseg orjentisanja ljudi koji godinama znaju za Zlatibor… Bio je dalekovid u idejama za razvoj turizma na selu I uvrscavanju takvog mesta u atraktivnu turisticku ponudu, upravo zbog prirodnih lepota!
Taj vodopad je cekao da ga neko vidovit u vremenu i prostoru otkrije, a njegova lepota je bila skrivena dugo i nepravedno. Njegova lepota moze privuci i ljubitelje uzivanja, odmora ili rekreacije i van nase zemlje, sto znaci moze dovesti zaradu i dobit od velikog znacaja.
Duga je ovo prica samo jednog coveka, nazalost mog supruga. U borbi za ocuvanje prirode, prikaza pravih prirodnih lepota, za razvoj turizma, ekologije, sporta – paraglajdinga, razvoja sela, razvoja infrastrukture. On bi zaista imao sta da pokaze, jer je MNOGO fotografija (prevedeno u kg – mnogo) i video zapisa da bi potkrepio svoju pricu da se uradi prava stvar za kraj, oblast, nasu zemlju!
Da bi sve to uradio kako treba, osnovao je Turisticko udruzenje „GOSTILJE“, izradio Statut udruzenja i radio preko racuna. I samofinansiranjem je omogucio razvoj ideje svega zamishljenog.
Za prve dve godine, suprug je uspeo da samofinansiranjem TU „Gostilje“ (gde je bivalo zaposleno i do 15 ljudi iz sela, koji su imali u sezoni redovnu platu za svoj rad) i svojim vezama – poznanstvima ljudi iz raznih firmi – omoguci donacije, ali najvise ulaganjem nasih sopstvenih sredstava koje je izvlacio sve vise iz nase privatne firme.
Za to vreme uspeo je da napravi: vodenicu potocaru, na mestu za piknik prostor koja moze da melje brasno, da prosiri fudbalski teren u okvire pravih dimenzija zbog moguceg dolaska fudbalera na visinske pripreme, zbog idealne nadmorske visine koja se krece do 1000m. Sredio je teren za kosarku, organizovao medjuseoska i medjuopstinska takmicenja na tim terenima, napravio piknik prostor na bajkovitom mestu ispod samog centra sela, okruzen shumom i vodom. Napravio stolove od presecenih stabala – ambijentalno – originalno za taj prostor, finansirao suncobrane, kante za otpatke od drveta, napravio sank sa rostiljem. Izvrsio kategorizaciju soba i kuca po seoskim domacinstvima. Izradio propagandni materijal za reklamiranje ( kataloga), za sajmove. Sve to za razvoj turizma na selu i sveopsteg turizma koji je na nasim prostorima, zahvaljujucii prirodnim lepotama i moguc drzavni brend!
Radio… MNOGO!!! Predano, vredno, uporno… s’puno ljubavi, nade, entuzijazma, vere u svoj rad i ljude.
Napravio urbanisticki plan izgradnje sela, da bi zastitio divlju gradnju od najezde ljubitelja prirode. To je bila velika investicija za nas i njegovog prijatelja arhitekte, koji je isto kao moj suprug verovao da ce to jednom imati odjeka. Dovodio goste, primao, smestao po selu, kao vodic pokazivao turistima delove sela, pricao o nastanku i razvoju sela. Obogatio skolsku biblioteku, donatorstvima, otvorio ambulantu, postu… Organizovao omladinske kampove sa dolaskom grupa mladih umetnika, koloniju slikara, sportista. Tu su dolazili mnogi politicari, umetnici, glumci, pevaci, koje je on animirao kao goste. Organizovao vasare, dovodio trubace, orkestre, otvarao diskoteke na otvorenom. (Mnogi spotovi, filmovi snimani su kod vodopada).
Odlazio na sajmove turizma i pobedjivao! Dobio priznanje, nagradu za razvoj sveopsteg turizma Opstine Cajetina, kao mikrolokalitet: 2002, 2003, 2004 i 2005. osvojio turisticki CVET za smestaj turista po broju nocenja u seoskim domacinstvima koje mu je uruceno u Skupstini Srbije zajedno sa domacicom, koja je primila najveci broj gostiju. Za to postoji video snimak RTS-a 1 i mnogobrojne fotografije.
Radio za dobrobit sela, seljana, Opstine Cajetina, ali kao i vecina Opstina, tj administracija po svakom pitanju za pomoc ga je samo usporavala, a on je hteo samo sto pre i samo NAPRED!! Posto nije imao mnogo ljudi pored sebe, kakav je bio on, sve su ga vise napustali. Mestani, ljubomorni na njegove javne uspehe, mislili su da se suprug bogati, a ustvari mi smo sve vise gubili u nasem poslu u trgovini, jer je on sve odatle dotirao! Dotirao je i stampanje, velikog broja razglednica vodopada u raznim godisnjim dobima, izradu majica sa reklamnim znakom vodopada, izradu regulacionog plana sela, njegovu digitalizaciju, rad masina na prosirenju stadiona, izgradnja ifrastrukture sela (prosirenje) puta, telefona, vode i struje! Pokrivanje manjkova na kraju poslovne godine, jer suprug vise nije mogao da kontrolise sve te ljude koji su radili u njihovim zeljama da se okoriste, jer je radio mnogo vaznije poslove. Suprug je bio duboko razocaran jer su ljudi hteli na brzinu samo svoju korist!
On je imao viziju i zelju da DUGOROCNO treba PRVO ULAGATI, da bi se to kasnije moglo svima da vrati, ali ljudi oko njega nisu imali strpljenja, ni dovoljno sluha, ni nade za sve to, hteli su sve to samo ODMAH!!! Pocevsi od mestana,-seljana, zatim prijatelja, volontera… do ljudi iz Opstine koji su znali da se kite njegovim uspesima, kada je to trebalo da skupljanje njihovih politickih problema! A suprug je bio apolitican, nesvrstan! Pa je i to bio razlog njegovog neuspeha. Nije hteo da se prikloni ni jednoj partiji. Verovao je u svoj rad, ideje i mislio je da ce tako uspeti…
Da bi zaokruzio svoju pricu, suprug je kupio u centru sela objekat od 262 m2 sa postojecim priključcima na elektroenergetsku, toplovodnu, vodovodnu i kanalizacionu mrezu od Zemljoradnicke zadruge „Ljubis“ (koja je otisla pod stecaj) i to na javnoj licitaciji. Objekat se nalazi u samom centru sela na uredjenom zemljistu i povrsine zajedno sa objektom iznosi 650m2. Objekat ima mogucnost nadogradnje dva sprata i poseduje urbanisticki projekat i dr. elemente koji su potrebni za rekonstrukciju istog!
Suprugova zelja je bila da taj objekat preuredi u objekat za smestaj ljudi, za odmor ili pripreme sportista. Sve je to licilo da tako moze i da cemo moci da izdrzimo, da se preorjentisemo za trgovine na turizam. Novac za taj objekat smo uzeli na pozajmicu – kamatu…misleci da ce se situacija u poslu, zemlji, politici… popraviti I da cemo doci do resenja za pravljenje objekta za smestaj turista! Ali zbog velike konkurencije u trgovini, dolaska kineske robe, ljudi su imali sve manje novca… Vec znate kako je sve teklo u nasoj zemlji. Posla i novca je bilo sve manje.
Suprug je morao da se povuce iz ulaganja u selu i cim je prestalo nase ulaganje, sve je stalo u Gostilju, pa tako vec treca godine propada ideja o razvoju Gostilja i Udruzenja „Gostilja“! Hvata se “paucina“ na turizam u Gostilju, jer nema ko to da vodi, propadaju objeki koje je gradio, stihijski dolaze ljudi, narusavaju prirodu otpadcima! Zatrpavaju vodopad smecem turisti koji dolaze da ga vide. Jako tuzna slika!
A mi, kao porodica smo zbog ogromnih ulaganja tih 10 godina u Gostilje I razvoj turizma, mnogo gubili, jer nije stiglo ulozeno da nam se vrati, a trgovina je takodje pocela da stagnira, da kupovna moc – opada…
Sve ovo sam MORALA da Vam opisem, kako bi ste mogli da stvorite sliku zbog cega Vam se obracam. Zapravo, JA VAS MOLIM da mi pomognete MOZDA sa objavom u Vasim novinama oglasa za prodaju naseg objekta, sa odabranim tekstom da privuce kupce ili da nas moza povezete sa nekim drugim inostranim ulagacem, koji bi kupivsi nas objekat, koji je jedini u privatnom vlasnistvu u tom delu sela nastavio tu pricu o razvoju turizma na selu!? Mi MORAMO da prodamo objekat od 262m2 da bi izmirili mnoge obaveze koje su se nagomilale tokom godina! I naravno u sto kracem roku, jer se obaveze svakim danom gomilaju…A ti ljudi koji bi to kupili, moraju imati osecaj da nastave rad za svoju i opstu korist drustva i zemlje!
ZNACI, TREBA NAM NEKO FINANSIJSKI „JAK“ DA KUPI TAJ NAS 
OBJEKAT DA NASTAVI „PRICU“ KOJA JE ZAPOCETA, A ZA KOJU IMA RALNE MOGUCNOSTI!? Na ovaj nacin biste nam pomogli da izadjemo iz VELIKE finansijske krize koja preti da unisti i nas privatni posao, a i porodicu, verujte!! POKUŠAJTE!
Ja predpostavljam da dobijate pisama sa mnogim molbama, ali smatram da je moj suprug uradivsi toliko toga za selo, zajednicu, Opstinu, pa cak i Zemlju, svojim vrednim radom i dobrim idejama zasluzio da ga bar neko pomogne i izvuce iz krize!!! Da biste mogli do plasirate u Vasim novinama prichu o nasoj ponudi , ja cu Vam poslati slike ( a Vi izaberite najinteresantnije za objavljivanje u Vasim novinama, kao potkrepljenje nase price i molbe) koje mnogo govore o realnim mogucnostima da I Gostilje bude jako turisticko mesto za pripreme sportista, prijem I smestanje paraglajderista, jer mnogo njih vec dolazi na vrh Chigotu I visine od 1420 m a koji se nalazi na 3,5 km od Gostilja I gde se organizuju takmicenja od medjudrzavnog znacaja! Zatim za smestaj inostranih turista, koji vole mir i netaknutu prirodu, jer je Zlatibor urban i prenaseljen! Za rekreativnu nastavu djaka …kao sto vidite postoje mnoge ideje ali da bi se to sprovelo u nesto neobicno, originalno I lepo , poput Kusturicinog Drvengrada na Mokroj Gori, potrebno je dosta sredstava!
Zaista bih volela da nam pomognete, jer mi kao ljudi i porodica nismo prosecni, jer u suprugu i meni leze mnoge kreativnosti, ideje i vredan rad, ali koji na zalost nije mogao da dodje do izrazaja bez jos MNOGO novca. Iz gomile prosecnih prica, zelim da izdvojite ovu nasu kao retku, lepu i korisnu i da nam POMOGNETE!!!
U nadi za Vas odgovor, S’VELIKIM postovanjem Vama I svim Vasim saradnicima srdacno Vas pozdravljam i zelim samo USPEH na svim poljima!!!
Tucovic Snezana
Uzice, D. Tucovica 84
tel: 063/697 – 611 moj
063/605—723 Milos
031/512 – 971 u nasoj firmi
P.S. Od Beograda je Gostilje udaljeno 238km od Uzica, Gostilje je udaljeno 38 km, od Zlatibora 12km, od Sirogojna 7 km (Sirogojno je poznato po etno selu, vec razvijenom turizmu i pletiljama koje od od vune pletu najvise zenske a i muske odevne predmeta i izvoze u celi svet!)
Moj suprug je veliki skeptkik, razocaran i misli da moje pismo nece imati odjeka kod Vas, a ja sam veliki optimista i naravno nadam se da cete bar Vi umeti da razumete i pomognete!
S’postovanjem Snezana!
U Uzicu, 31.05.2007.god.
Komentar redakcije
Eto Snežana, mi smo shvatili problem i odmah objavili vaše pismo. Evo dragi zemljaci u rasejanju. Vi ste na redu. Želimo porodici Tucović da im se sve želje ispune. Svako dobro iz daleke tuđine u ime redakcije želi Vam
Srđan Marjanović
Zaista tuzna prica. I klasicna za Srbiju. Cim neko hoce da ucini vise,da pomogne svojoj zemlji, odmah ga saplicu na sve strane, i samo gledaju da mu odmognu. Mnogo smo los narod, cast izuzecima. A da su dosli Slovenci, ili neko drugi i uzeo na zakup ovo mesto, odmah bi mrzeli Slovence ili bilo koga drugog sto je dosao da otima nase prirodno bogatstvo.
Steta samo sto ova porodica nije ovde u Americi. Do sada bi ovde, ovako vredni i posteni zaradili citavo bogatstvo i sacuvali zivce i zdravlje.
pa sto ne postavite te slike da vidimo tu prirodnu lepotu i zanimljive stvari…
Osim toga postoji u srbiji NIP (nacionalni investicioni plan) i veoma je lako doci do kredita, pogotovo za takve namene. Osim toga kredit se daje i bez jamcenja kucom ili slicno, mada vi u vasem slucaju nemate sta da izgubite tako da mozete da prilikom uzimanja kredita navedete i kucu, cisto kao garancija da bi dobili brze novac. Recimo da vam ja dam novac sigurno bi trazio nesto zauzvrat i placao bih na etape i to samo za one stvari koje su potrebne, dakle nikako pare u ruke i slicno.
Tako da vam je puno bolje da napravite jedan dobar biznis plan, a koji sudeci po vasoj prici i vasoj sposobnosti nece biti problem i uzeti lepo kredit od drzave.