logo logo logo logo
Рубрика: Религија, Економија    Аутор: Срђан Марјановић    1.329 пута прочитано    Датум: 4.05.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Arhimandrit Sevastijan DabovićZemni ostaci arhimandrita Sevastijana Dabovića, rođenog i rukopoloženog u SAD, iz Žiče, biće preneti u Kaliforniju tokom leta.
Odlukom Svetog sinoda SPC zemni ostaci arhimandrita Sevastijana Dabovića, preminulog i sahranjenog u Žiči 1940. godine, biće preneti tokom leta u Kaliforniju. Posmrtni ostaci ovog „srpskog apostola i misionara” koji je krstario Amerikom šireći jevanđelsku poruku biće sahranjeni na srpskom pravoslavnom groblju u Džeksonu, pored prve srpske pravoslavne crkve u SAD koju je otac Sevastijan podigao 1894. godine.

Planirano je da se formira poseban odbor za organizovanje prenosa i dočeka zemnih ostataka arhimandrita Sevastijana u čijem sastavu će biti i episkopi zapadnoamerički Maksim, novogračanički Longin i australijski Irinej, a u Džeksonu će biti služen parastos i Sveta liturgija.

Arhimandrit Sevastijan je rođen u San Francisku 9. jula 1863. godine, na krštenju je dobio ime Jovan. Roditelji su mu iz Risna u Boki Kotorskoj preko Paname došli u Kaliforniju. Zamonašen je u toku školovanja u Rusiji i rukopoložen u čin jerođakona 1887, a u čin jeromonaha 16. avgusta 1892. godine rukopoložio ga je episkop aleutski i aljaski Nikolaj. Postavljen je za misionara u Kaliforniji i državi Vašington.

Otac Sevastijan dobio je dozvolu 11. januara 1894. godine za podizanje prve Srpske crkve na američkom kontinentu u Džeksonu gde je živela veća grupa Srba. Hram je već iste godine 4. decembra osveštao episkop Nikolaj koji je tom prilikom poklonio zvono. Podizanje prvog srpskog hrama pomagali su izdašnim prilozima i Amerikanci među kojima je bio i Krist Marelj, Slovenac rimokatolik. Iako je 1896. godine jeromonah Sevastijan dodeljen ruskoj pravoslavnoj katedrali u San Francisku, on je i dalje vodio brigu o parohijanima novopodignutog hrama Svetog Save u Džeksonu.

Blaženopočivši episkop šumadijski Sava u svojoj knjizi „Istorija Srpske pravoslavne crkve u Americi i Kanadi 1891–1941” piše da je arhimandrit Sevastijan starešina novoosnovane Srpske duhovne misije u Americi u sastavu Ruske pravoslavne crkve sjajna ličnost koja je odigrala značajnu ulogu u crkveno-narodnom životu srpskog naroda u Novom svetu.

„Prvo pravo pravoslavno svešteno lice rođeno i rukopoloženo na tlu Amerike bio je Srbin – Jovan Dabović u monaštvu Sevastijan. Arhimandrit Sevastijan još pre ratova, Balkanskog i Prvog svetskog, pokušao je da privoli jednog od poglavara pokrajinskih srpskih pravoslavnih crkava da srpske parohije i crkveno-školske opštine primi pod svoje okrilje, ističući pri tome i svoju kandidaturu za prvog srpskog episkopa.”

Otac Sevastijan više puta je pisao mitropolitu srpskom Mihailu moleći, ako kanoni to dopuštaju, da Srpsku duhovnu misiju primi pod svoje duhovno okrilje. U tim dopisima tražio je iz Srbije sveštenike, učitelje, sveto miro i antiminse. Mitropolit Mihailo je odgovorio da naša crkva nema ugovor sa SAD i da se njena vlast ne prostire van Srbije: „Kad nemamo svoj klir svoje crkve i škole nije nam priznato i dat od drugih crkava pristanak, ne možemo davati antiminse i sveto miro. Mislim da se vi lepo složite i da slušate vladiku svojega, pa će on vam pomagati i štititi Srbe i njeno pravoslavlje, a neće srpske narodne običaje uništavati”, odgovara mitropolit Mihailo arhimandritu Sevastijanu.

Na predlog RPC, arhimandrit Sevastijan je 1908. godine tražio preporuku Svetog sinoda karlovačke mitropolije da kao načelnik Srpske duhovne misije bude posvećen u vikarnog episkopa. Kako očekivano pismo arhiepiskopa severnoameričkog Platona nikad nije stiglo u Beograd, pitanje Sevastijanovog vladičanstva skinuto je s dnevnog reda.

Arhimandrit Sevastijan se upoznao i sa vladikom Nikolajem Velimirovićem. U kasnijim pismima Svetom sinodu čak je i predlagao episkopa Nikolaja kao najbolje rešenje za prvog srpskog vladiku za Ameriku i Kanadu. Jedno vreme je otac Sevastijan boravio i na Balkanu kao misionar Američkog biblijskog društva. Arhimandrit Jovan Radosavljević u knjizi „Život i stradanje Žiče i Studenice (1938–1945)” o ocu Sevastijanu je zabeležio ovo:

„U Žiči sam ga video 1940. godine. Došao je sa dva, tri kofera. Sobu je imao na kuli iznad Karađorđevog konaka, između sobe igumana Danila i živopisca monaha Nikodima. Bio je nizak rastom, visokog, duguljastog i inteligentnog čela, lepe fizionomije, sed sa punom i uređenom bradom. Bio je živahan, ali se osećalo i prisustvo starosti. Imao je blagu narav, pa, iako slabog zdravlja, ustručavao se da traži našu uslugu, pa smo ga mi sami usluživali. Umro je krajem novembra 1940. godine u Žiči. Vladika Nikolaj je održao opelo. Sahranjen je na manastirskom groblju.”
M. Pešić
[objavljeno: 01.05.2007.]

POLITIKA





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo