Вести

Kosovski premijer Agim Čeku imao je priliku u Moskvi da ruskim zvaničnicima izloži stavove kosovskih Albanaca o konačnom statusu južne srpske pokrajine, ali i da čuje šta njegovi domaćini misle o tome.

Predsednik spoljnopolitičkog odbora Dume, Konstantin Kosačov, koji je i pozvao Čekua u Moskvu, za BBC kaže da je taj susret bio koristan jer je uvek bolje da se mišljenja razmene neposredno, a ne preko sredstava informisanja:

„Naš stav se nije promenio“, kaže on. „Uvereni smo da nije moguće da se donese bilo kakva odluka o statusu Kosova, i to iz dva razloga. Prvo, standardi nisu ispunjeni, i drugo, granice u Evropi ne mogu se menjati bez saglasnosti svih zainteresovanih strana, uključujući u ovom slučaju, Srbiju. Bojimo se da bi jednostrana odluka o statusu Kosova stvorila presedan za druga slična krizna žarišta u svetu – uključujući tu Južnu Osetiju, Abhaziju, Nagorno Karabah, Severni Kipar i mnoge druge“.

Ništa novo

Kosačov dodaje da od Čekua nije čuo mnogo toga novog.

Insistirajući na nezavisnosti, kosovski premijer je napomenuo da je spreman na takozvanu „asimetričnu decentralizaciju“ pokrajine, na zaštitu srpske manjine i njenog jezika, i na garantovanu zastupljenost Srba u parlamentu:

„To je dobro, ali to nije dovoljno, jer Kosovo nije samo pitanje zaštite ljudskih prava i manjina. U slučaju da medjunarodna zajednica bude insistirala na priznavanju nezavisnosti Kosova, to će bez ikakve sumnje biti presedan sa nepredvidivim posledicama. Uveren sam da moramo da poštujemo Helsinške sporazume koji se tiču teritorijalnog integriteta država. Ovde se na radi samo o interesima Rusije, nego o temeljima posleratne Evrope. Svi moraju da budu svesni posledica nepomišljenih odluka“, rekao je Kosačovza BBC.

Vezivanje statusa

Viktor Kremenjuk, iz Instituta za američke i kanadske studije u Moskvi, uveren je da će Rusija do kraja insistirati na vezivanju statusa Kosova za budući status gruzijskih pokrajina Abhazije u Južne Osetije:

„Ako o kosovskom statusu bude odlučivao Savet bezbednosti, Rusija će bez sumnje vetom sprečiti nametanje rešenja – osim ako to ne bude deo šireg dogovora, po kome bi istim mehanizmom nezavisnost dobili Južna Osetija, Abhazija i Pridnjestrovlje, koji su na referendumima iskazali želju da se otcepe od Gruzije, odnosno Moldavije“, smatra Viktor Kremenjuk iz Instituta za američke studije u Moskvi.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je posle susreta zamenika šefa diplomatiej Vladmira Titova sa Čekuom da kosovski Albanci snose odgovornost za sprečavanje ekstremističkih akcija na Kosovu koje bi mogle da otežaju iznalaženje rešenja.

Ruska strana je, kako se navodi, naglasila da je važno da Beograd i Priština nastave napore za utvrdjivanju statusa Kosova pregovorima, i uz obostranu saglasnost.

BBC